Трампова политика према Сирији и С.Кореји - акције за избјегавање "импичмента"?

Лист тврди да амерички предсједник Доналд Трамп, за разлику од својих претходника Барака Обаме или Џорџа Буша, није покушао да прибави чак ни минимални легални оквир за своју прву војну интервенцију.

Обично се Бијела кућа у тим приликама позове на своје залагање за "америчке вриједности" попут "заштите људских права и мањина или ширења демократије".

Трамп је на тај начин, као и отвореном пријетњама упућеним Сјеверној Кореји, настојао да заустави политички и медијски талас напада на себе и своје сараднике, које стално оптужује за везе са Москвом.

Нападом на Асадове снаге Трамп је желио да покаже да у Бијелој кући не сједи руска марионета.

"Атлантик" тврди да је руски лидер Владимир Путин свјестан свега тога, па се превише не узбуђује због, наводне, промјене у спољнополитичкој доктрини свог америчког колеге.

И Трампова активнија и агресивнија политика према Сјеверној Кореји је готово искључиво у функцији америчке унутрашње политике.

Трамп врло добро зна да велики дио републиканских сенатора и конгресмена заговара много тврђу политику према Пјонгјангу од оне какву је водио бивши предсједник САД Барак Обама.

Ти сенатори и конгресмени, попут Џона Мекејна, изразито су против Трампа, па су савјетници америчког предсједника процијенили да би већим притиском на сјевернокорејске власти могли да одобровоље велики број важних људи у Републиканској странци.

Нападом на Сирију и слањем ратне флоте према Сјеверној Кореји, Трамп је одиграо за себе два корисна унутарполитичка потеза, оцјењује "Атлантик".

Извор: СРНА