latinica  ћирилица
24/04/2017 |  14:13 | Аутор: РТРС

Појединци желе да опструишу изучавање геноцида над Србима

Историчар Горан Латиновић сматра да појединци и групе смишљено раде на дезинформисању јавности с намјером да опструишу изучавање геноцида над Србима у НДХ, да би умањили свијест код српског народа о сопственом страдању, и тиме ослабили Републику Српску као бедем опстанка Срба.
Горан Латиновић, историчар (фото: http://istorijabl.weebly.com) -
Горан Латиновић, историчар (фото: http://istorijabl.weebly.com)

У отвореном писму јавности Републике Српске, које је достављено Срни, Латиновић подсјећа да недобронамјерна и неодговорна подметања потпуно нетачних података имају намјеру да дискредитују семинар "Образовање о Холокаусту, геноцидима у НДХ и превенцији геноцида", као и његове предаваче.

"Спречавати изучавање геноцида над Србима у НДХ, преношење знања будућим нараштајима, значи лишити их имунитета, угрозити њихов билошки и духовни опстанак. Нема сумње да ће непријатељи Републике Српске наставити да раде на њеном урушавању, али ће бити поражавујуће и трагично ако савезнике у тој работи буду налазили међу појединцима и групама у Српској", сматра Латиновић.

Подсјећајући да је од свих трагедија које су задесиле српски народ у 20. вијеку најтежа она коју историјска наука, потпуно аргументовано, назива геноцидом над Србима у НДХ, Латиновић наглашава да у бившој Југославији а, нажалост, ни у Републици Српској, није било семинара на којем би просвјетним радницима биле предочене историјске чињенице о НДХ и њеној политици геноцида над Србима.

"Група људи, који се на научном и стручном нивоу баве овом проблематиком, упустила се у значајан подухват од националног значаја за Републику Српску. Семинар је од септембра 2016. до априла ове године похађало 908 просвјетних радника из националне групе предмета, а похвале које смо добили увјериле су нас у исправност посла у који смо се упустили", истакао је Латиновић у писму, у којем наглашава да је поред иницијативе да се образују просвјетни радници у Српској, покренута и иницијатива за измјену наставних програма из историје у основним и средњим школама.

У отвореном писму се наглашава да је један од разлога за покретање иницијативе о оваквој врсти семинара био ангажман једне иностране фондације, са сједиштем у Паризу, која се бави Холокаустом, чији су предавачи махом странци, укључујући оне из Хрватске.

"Они су просвјетним радницима у Републици Српској организовали семинаре, током којих је, између осталог, о Јасеновцу говорено као о `радном логору`, а узроци злочина над Србима у НДХ тражени у `великосрпској политици` након 1918. године", наводи се у писму.

У писму се наводи да су потпуне неистине, које су злонамјерно пласиране у појединим медијима, тврдње да је на семинарима изучавање Холокауста имало приоритет у односу на изучавање геноцида над Србима.

"Нагласак је стављен на проучавање истребљења Срба, а то ће бити и даље приоритет у свим нашим образовно-истраживачким активностима. Не заобилазимо теме које се тичу Холокауста, јер су околности које су до њега довеле веома важне за разумијевање историјског контекста НДХ и њене политике геноцида", објашњава Латиновић.

У писму се осврнуо и на покушаје дискредитације предавача на семинару и нагласио да је ријеч о образованим и компетентним предавачима и професионалцима, о чему свједоче и подаци из њихових биографија.

"Аматери и потпуно некомпетентни људи дају себи за право да расправљају о питањима која немају никакве везе са њиховом струком и показују да је незнање најопасније кад је активно. Као што питање телекомуникација треба препустити инжењерима електротехнике, унапређење приноса пшенице агрономима, а лијечење зуба стоматолозима, тако и питање изучавања историје треба препустити науци и струци, односно образованим историчарима", поручио је Латиновић, доктор историјских наука.

Семинар "Образовање о Холокаусту, геноцидима у НДХ и превенцији геноцида" подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод, Филозофски факултет Универзитета у Бањалуци и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а трајао је од септембра 2016. до априла ове године.

Извор: СРНА