Медијске слободе никад угроженије
У годишњем представљању Индекса медијских слобода у свијету упозорава се на "веома токсичне" нападе на медије током Трампове медијске кампање и поводом британског референдума о иступању из ЕУ.
Првих пет позиција на основу стања медијских слобода заузимају Норвешка, Шведска, Финска, Данска и Холандија.
Од 180 рангираних земаља, Словенија је сврстана на 37. мјесто, БиХ на 65. позицију, Србија на 66, Хрватска на 74, Црна Гора на 106, а Македонија на 111. позицију.
Ситуација је на прекрентници, наводи се у извјештају.
Медијске слободе угрожене су повећавањем контроле и јачањем ауторитарних лидера широм свијета, додаје се у документу.
САД и Британија пале су за по двије позиције на индексу, на 43. и 40. позицију.
"Изгледа да се нико не бави ерозијом слободе медија у водећим демократијама. Медијске слободе нису била никада толико угрожене", пише у извјештају.
Ситауција је "веома озбиљна" у 72 државе, укључујући Русију, Индију и Кину.
Напади на медије постали су уобичајени и све је више ауторитарних лидера. Дошли смо у доба пост-истине, пропаганде и сузбијања слобода - нарочито у демократијама, наводи се у извјештају.
У извјештају су посебно критиковане Пољска и Мађарска.
Националистичка влада у Варшави оптужена је да је "претворила јавне радијске и телевизијске станице у пропагандне алате" и да покушава да угуши независне дневне листове.
Турска је "прешла у камп ауторитарних режима" послије неуспјешног војног удара против предсједника Реџепа Тајипа Ердгана и сада је постала "највећи затвор у свијету за медијске професионалце", наводе Репортери без граница.
У извјештају се прецизира да је у посљедњих годину дана у скоро двије трећине земаља регистровано погоршање медијске ситуације и да је за више од два одсто опао број држава у којима су медијске слободе оцијењене као "добре" или "прилично добре".
Извор: СРНА