Ренати Улмански статуета "Јоаким Вујић"
- Ово велико признање учинило је да сам, бар за корак, ближе својим узорима. Великој глумици рођеној у Крагујевцу Љиљани Крстић, Мири Бањац, Ђузи, Милени, Бори.... Више од 60 година стојим пред гледаоцима. Нисам вољела ријеч публика, више волим ријеч гледалац. Јер гледалац је тај који у мојим очима тражи своје туге, смијех... Ако се догодило да су наилазили на празне, опростите, нисам могла боље - казала је лауреаткиња награде.
Додала је потом да је Јоаким Вујић обиљежио њену каријеру, већ на почетку у Атељеу 212 гдје је играла у представи "Театар Јоаким Вујић", затим на телевизији гдје је рађена "Крешталица" и други наслови, а потом истакла, цитирајући тог великана и његове ријечи о значају позоришта и човјековој потреби за њим, да и ми данас, 250 година касније, шаљемо "исту молбу, захтјев, опомену".
А онда је, праћена громким, дугим аплаузом публике у препуној сали крагујевачког позоришта говорила "Молитву пред Топчидерском црквом" Исидоре Секулић, која се завршава ријечима: "Као ријека је човјек, без дна и муља не постоји".
Милош Крстовић, управник Књажевско-српског театра, напоменуо је да је жири у образложењу истакао да је Рената Улмански омиљена уметница свих генерација са вишедеценијском успјешном каријером филмске, телевизијске и позоришне глумице.
- Позоришне сцене на којима је играла оплеменила је својом умјетничком једноставношћу, бојећи драмске ликове особеним шармом и топлином. Својим дугогодушњим посвећеним глумачким ангажманом и постигнутим умјетничким резултатима Рената је дала изузетан допринос развоју позоришне умјетности у Србији - казао је Крстовић.
Награда се додјељује од 1985. године, а међу лауреатима су Милош Жутић, Љиљана Крстић, Александар Поповић, Петар Краљ, Бора Тодоровић, Вида Огњеновић, Мира Ступица, Дејан Мијач, Душан Ковачевић, Мира Бањац, Милена Дравић и други.
Извор: Агенције