latinica  ћирилица
27/05/2017 |  08:53 | Аутор: РТРС

Настављен тренд раста позитивних показатеља

Према подацима Републичког завода за статистику Српске, укупна робна размјена хране, пића и дувана за четири мјесеца ове године у односу на исти период прошле године, повећана је са 317,4 милиона КМ на 345,5 милиона КМ или за 28,1 милион КМ, односно за 8,9 одсто.
Увоз - извоз - Фото: илустрација
Увоз - извозФото: илустрација

Извоз је повећан са 87,4 милиона КМ на 105,5 милион КМ или за 18,1 милиона КМ, односно за 20,7 одсто, а увоз са 230 милиона КМ на 240 милиона КМ или за 10 милиона КМ, односно за 4,3 одсто.

Значајније повећање извоза од увоза довело је до смањења дебаланса и то за 8,2 милиона КМ, односно за 5,8 одсто и повећања покривености увоза извозом са 38,4 одсто на 44 одсто, односно за 5,6 индексних поена.

Према ријечима секретара Удружења за прехрамбену и дуванску индустрију у Привредној комори Српске Славка Стевановића, посматрано по економским групацијама од јануара до марта 2016. и 2017. учешће извоза у земље ЕУ је на проближно истом нивоу /28,7 одсто и 28,5 одсто/, извоз у земље ЦЕФТ-а је смањен са 37,9 одсто на 29,8 одсто, док је извоз у друге земље изван ових групација повећан са 33,3 одсто на 41,7 одсто.

Учешће увоза из земаља ЕУ повећано је са 41,7 одсто на 43,4 одсто, док је увоз из земаља ЦЕФТ-е смањен са 46,7 одсто на 45,4 одсто, а увоз из других земаља смањен је са 11,6 одсто на 11,1 одсто

Посматрајући по производима, од јанура до марта 2016. и 2017. године, најзначајније повећање извоза било је код брашна, воћа и кукуруза, а смањење код кондиторских производа, шећера, цигарета и рибе, док је на приближно истом нивоу био извоз млијека и минералне воде.

Стевановић наводи да је најзначајније повећање увоза било је код пшенице, кукуруза, свјежег воћа и меса, а смањење код млијека, кромпира, сјемена за сјетву и кондиторских производа, док је на приближно истом нивоу био увоз препарата који се употребљавају у исхрани животиња, уљаних погача, брашна и минералне воде.

Говорећи о негативним ефектима потписивања протокола на Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ и земаља ЕУ од јануара до марта 2016 и 2017. године, Стевановић каже да, посматрано укупно за земље ЕУ, није дошло до значајнијих промјена, извоз је незнатно смањен, односно за 0,2 индексна поена, док је увоз повећан за 1,7 индексних поена.

- Посматрано по државама у ЕУ, дошло је до значајнијих промјена, при чему је извоз повећан у Румунију, Аустрију, Њемачку и Словенију, а смањен у Француску, док је извоз у Хрватску на приближно истом нивоу - каже Стевановић.

Он наводи да је увоз повећан из Холандије, Пољске и Шпаније, а смањен из Бразила, Италије и Мађарске, док је увоз из Аустрије, Њемачке, Хрватске и Француске на приближно истом нивоу.

- Посматрано по производима за које се процјењује да ће производња бити најугроженија, увоз свјежег меса је значајно порастао и то са 13,1 милиона КМ на 16,1 милион КМ или за три милиона КМ, односно за 22,9 одсто и свјежег воћа са 4,9 милиона КМ на осам милиона КМ или за 3,1 милион КМ, односно за 63,2 одсто, а иначе увоз ових производа из земаља ЕУ је око 90 одсто укупног увоза - каже Стевановић.

Што се тиче млијека, поврћа и месних прерађевина, увоз је повећан, али се ови производи у посматраним периодима увозе из земаља ЕУ у малим количинама - млијека испод 100 хиљада КМ, поврћа око 800 хиљада КМ и месних прерађевина око 300 хиљада КМ.

Подаци о извозу и увозу из земаља ЕУ потврђују процјену у овом Удружењу да се негативни ефекти примјене потписаног Протокола на ССП у погледу укупне робне размјене неће појавити у првим мјесецима примјене, односно да се повећани увоз из држава ЕУ на основу бесцаринских квота може очекивати од почетка јуна и то прије свега из земаља за које смо и до сада највише увозили, међу којима је Хрватска.

При процјени негативних ефеката, у овом удружењу и даље сматрају да ће у наредном периоду у великој мјери доћи до прерасподјеле увоза на начин да ће се повећати увоз из земаља ЕУ, а смањити увоз из земаља ЦЕФТ-е и то прије свега из Србије из које се иначе највише увози /око 40 одсто/, а из које је повећан увоз након уласка Хрватске у ЕУ.

- Због тога ће процјењивани негативни ефекти у којима није ово уважавано, бити мањи, али свакако да ће доћи до негативних ефеката који ће имати велики притисак на домаћу производњау и смањење у појединим гранама привређивања, а што ће зависити од степена њихове конкурентности - навео је Стевановић.

Извор: СРНА