РЕЗОЛУЦИЈА 1244 ОСТАЈЕ ТЕМЕЉ РЈЕШАВАЊА КОСОВСКОГ ПИТАЊА

Амбасадор Харченко је у интервујуу Срни појаснио да се савјетодавно мишљење Међународног суда правде тиче декларације о независности Косова, али да тај суд није у ширем смислу разматрао право косовских Албанаца на самоопредјељење и једнострано отцјепљење од Србије. Он је додао да Међународни суд правде није размотрио ни посљедице једнострано проглашене независности, нити је разматрао да ли је Косово држава или није у правном смислу. "Такође није размотрио ни питање признања Косова од стране низа држава. Руска Федерација, без обзира на савјетодавно мишљење Међународног суда правде сматра да дугорочно, свеобухватно и праведно рјешење за Косово може бити постигнуто једино уз разговор заинтересованих страна на основу међународног права" , нагласио је он. Говорећи о ширем контексту савјетодавног мишљења Међународног суда правде, руски амбасадор је рекао да Москва подржава територијални суверенитет и цјеловитост Србије, али исто тако и на основу Дејтона и других међународних и националих одлука уважава и поштује суверенитет и територијалну цјеловитост БиХ. "У нашој међународној политици и односима са Сарајевом полазимо од тога и то је темељ за наше односе. Што се тиче БиХ, ако се жели говорити о стабилности постоји неопходност уважавања територијалне цјеловитости БиХ као државе, али и уважавање ентитетске организације државе", рекао је руски амбасадор. Говорећи о неформалним најавама робусније политике ЕУ према БиХ, амбасадор Харченко је посјетио да није било таквих расправа у оквиру Савјета за провођење мира. "Русија полази од тога да постоји јединствена одлука ПИК-а која се тиче транзиције ОХР у мисију специјалног представника ЕУ, затварање ОХР-а и елиминисање бонских овлаштења", рекао је он. Руски амбасадор је подсјетио да се тај цијели концепт темељи на сазнању да је у садашњим политичким приликама немогућа робуснија политика, односно да политика притисака и санкција није у складу са приликама у БиХ, било да је ријеч о држави у цјелини било појединачно у ентитетима. "Додатни притисци изазивају негативан одговор. Полазимо од тога да ако се жели стабилност и уважавање принципа Дејтона, међународна заједница мора одустати од политике која личи на жељу за очувањем протектората", појаснио је Харченко. Он је оцјенио да је сада је вријеме за другу политику у БиХ која је више савјетодавна и која се проводи уз реализацију концепта затварања ОХР- а.