latinica  ћирилица
14/06/2017 |  11:10 ⇒ 19:55 | Аутор: РТРС

Примједбе Министарства правде Српске на измјене Кривичног закона БиХ (ВИДЕО)

Савјет министара БиХ утврдио је јуче измјене Кривичног закона БиХ мимо ставова које је дало Министарство правде Републике Српске. Министарство правде Републике Српске упутило је 22. маја мишљење на Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине.
 - Фото: РТРС
Фото: РТРС

Објављујемо у цијелости мишљење/примједбе које је Министарство правде Републике Српске упутило:

"С обзиром на наведено, Министарво правде износи сљедеће примједбе и сугестије:

У члану 8. Нацрта, предложене ријечи: "њима подређених физичких лица", потребно је замијенити ријечима "запослених" или да члан 124. тачка д) остане у важећој формулацији.

Даље сматрамо, да је члан члан 9. Нацрта којим се мијења члан 145а. у супротности са Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, односно се истим крши члан 10. Конвенције, на начин да грубо ограничава слободу изражавања, као и да исти може имати различите конотације приликом примјене у пракси.

Уважавамо чињеницу да приједлог за измјену члана 145а. проистиче из обавезе имплементирања Додатног протокола Конвенције о сајбер криминалу, као и усклађивања законодавства у БиХ са правном тековином ЕУ, тачније Оквирном одлуком Савјета ЕУ о борби против одређених облика и израза расизма и ксенофобије путем кривичног права, али је занемарена чињеница поштовања Уставом и законима дефинисаних надлежности, на начин да је Конвенција о сајбер криминалу је у законодавство у БиХ имплементирана кроз Кривични закон Републике Српске, Кривични закон Федерације БиХ и Кривични закон Брчко Дистрикта, јер је област борбе против сајбер криминала у надлежности ентитета, кантона и Брчко дистрикта.

Да је овакав начин имплементације Конвенције задовољавајући потврдила је процјена евалуацијског тима Савјета Европе током 2010. године. Стога и Додатни протокол треба имплементирати на исти начин, односно у складу са дефинисаним надлежностима у БиХ.

Што се тиче усклађивања законодавства у БиХ са правном тековином ЕУ треба имати у виду Уставом дефинисане надлежности. Наиме, према Оквирној одлуци, негирање геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности, сматра се кривичним дјелом само у случају да је начин негирања извршен на такав начин да се позива на насиље или мржњу према одређеној групи.

"Позивање на насиље" представља кривично дјело против јавног реда и мира, а имајући у виду да је област јавног реда и мира, у складу са уставима БиХ и Републике Српске у искључивој надлежности ентитета, ово дјело не може бити предмет инкримисања Кривичног закона БиХ. Молимо да као овлаштени обрађивач приликом утврђивања новог текста закона ове наше препоруке уважите", наведно је у документу.