Мајкић: Измјена Кривичног закона завјера Савјета министара
"Од времена чувене политике Хариса Силајџића из 2007. године када је Закон о негирању геноцида први пут покушан да се наметне институцијама БиХ и када због српских гласова није прошао, затим другог и трећег покушаја 2012. и 2016., па све до овог најновијег, покушава се урадити нешто што се не може схватити као добра намјера. Претпостављам да се министри у СМ нису довољно бавили овим законом, јер да јесу, знали би шта он доноси онима који тек треба да одговарају за учињене или неучињене ратне злочине", каже Мајкићева.
Она додаје да ова измјена Кривичног закона третира ширење мржње путем медија, али да се онај, како каже, опаснији дио односи на забрану негирања геноцида.
"То значи да би сви они, којима се суди за ратне злочине, а који приликом своје одбране наведу било шта што се може третирату као повреда овог члана закона, били директно санкционисани и остављени без права на одбрану јер би у том случају био санкционисан и његов адвокат", истиче Мајкић.
Било би логично, каже Мајкић, да се овакав закон донесе у земљи са изрегулисаним правосуђем, али у земљи у којој велики број српских гробница чека свој епилог, значило би, истиче, ускраћивање могућности великом броју људи да одговарају за злочине.
Мајкић наглашава да не постоји ни један аргумент који говори у прилог томе да Република Српска треба овакав закон, као ни било који политичар који би могао да оправда своје гласање за овакав закон.
"То што су у Савјету министара гласали за овај закон је одговорност коју ће једног дана морати да оправдају. Гласали су зато што - или нису довољно разумјели или нису хтјели да разумију посљедице усвајања", сматра Мајкић.
У сваком случају, додала је, овај закон ће се по хитном поступку наћи у скупштинској процедури гдје ће, нада се, по четврти пут остати без подршке српких посланика.