latinica  ћирилица
16/06/2017 |  16:00 ⇒ 16:30 | Аутор: РТРС

Нема верификованог текста Приједлога измјена и допуна Кривичног закона

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић тврди да не постоји ниједан верификовани текст Приједлога закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ који предвиђа кажњавање за негирање геноцида, а да га је Савјет министара БиХ упутио у парламентарну процедуру.
Мирко Шаровић - Фото: СРНА
Мирко ШаровићФото: СРНА

"Нетачно је, или ево да кажем лаж је, да је Генерални секретаријат један такав закон - усаглашен и верификован - послао у Парламентарну скупштину БиХ", рекао је Шаровић новинарима.

Према његовим ријечима, једина истина је да ће текст закона изаћи или неће изаћи идући четвртак на сједници Савјета министара, због чега треба престати са застрашивањем народа лажним вијестима.

"Овај закон, који се по седми пут враћа у Савјет министара БиХ зато што то тражи Парламентарна скупштина БиХ и на који је дат низ примједби, прихватљив је за нас само у случају да буду прихваћене примједбе које долазе из Републике Српске, односно од ресорног министра и нас министара који смо то подржали", рекао је Шаровић.

Он је нагласио да ће коначна верификација текста бити до четвртка, 22. јуна.

"Иде у двије фазе, јер о овако осјетљивом питању немамо међусобно потпуно повјерење и не мислимо исто о овом закону. Имамо различите ставове и различите интересе", рекао је Шаровић.

Он је позвао да се престане са манипулацијама, истичући да он "зна бранити интересе Републике Српске", те напоменуо да епилог након сједнице Савјета министара БиХ у четвртак може да буде само усаглашен закон и са ставом српских министара или да закон иде у даљу парламентарну процедуру без гласова представника српског народа.

"Постоје разлози због којих не излазимо у јавност са садржајем наших примједби, али се сада може рећи - апсолутно смо против било какве одредбе у том закону којом би се кажњавао вербални деликт - то је приједлог који је сличан оном који је усвојен у Србији", додао је Шаровић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ рекао је да су у приједлогу српских министара на текст члан 145 а овог закона уграђене примједбе које су дошле од Министарства правде Репубике Српске, Високог судског и тужилачког савјета и искуство са истим законом у Србији.

"То је нешто што је за нас прихватљиво и мислимо да је то у интересу Републике Српске. Уосталом, да ли је ико видио верификовани текст?", додао је Шаровић.

Он је рекао да је према Пословнику Савјета министара БиХ, када је ријеч о одлукама, неопходан најмање један глас српских министара, док закони иду у даљу процедуру када постоји већина гласова.

"Наравно такав закон је крњ, тачније, фелеричан јер у тој првој фази нема подршку представника једног народа и тешко је да добије већину у Парламентарној скупштини БиХ", додао је он.

Савјет министара БиХ је, како је саопштено након сједнице 13. јуна, утврдио Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ члан 145 којим је предвиђено кажњавање негирања геноцида или злочина против човјечности затвором од пет до 10 година.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је Срни, након сједнице 13. јуна, да су приликом утврђивања Приједлога закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ уважене сугестије министара из Републике Српске, Високог судског и тужилачког савјета БиХ и Министарства правде Републике Српске.

Министар правде БиХ Јосип Грубеша рекао је медијима након сједнице Савјета министара да су за оне који путем јавних медија, новина, телевизије, информатичких система пропагирају насиље или мржњу према било коме предвиђене казна од најмање годину дана затвора, док је за оне који негирају геноцид или злочин против човјечности предвиђена казна од пет до 10 година затвора.

"Обавити разговор прије упућивања закона о акцизама у парламентарну процедуру"

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић сматра да би прије евентуалног упућивања закона о акцизама у парламентарну процедуру требало обавити разговор са парламентарним структурама које могу обезбиједити већину.

"Имао сам скоро разговор са предсједавајућим Савјета министара БиХ Денисом Звиздићем да било какав приједлог закона о акцизма на гориво или алкохол и алкохолна пића не упућује у процедуру без разговора са парламентарним структурама", рекао је Шаровић.

Он сматра да је такав разговор једини начин да се избјегне "нови фијаско", какав је био случај за законом прије неколико седмица.

"Претходно разговор, можда и потрага о евентуалном консензусу. Уколико нема те врсте консензуса који би гарантовано парламентарну већину, у тај авантуризам не треба ићи", рекао је Шаровић коментаришући изјаву предсједаваућег Савјета министара Звиздића да би се закон о акцизама могао опет наћи на дневном реду.

Говорећи о исплати клириншког дуга бившег СССР-а према БиХ, Шаровић је рекао да се на ту исплату чекало 40 година.

"Ако смо чекали скоро 40 година, мислим да није проблем да се нотификација однесе на дипломатски начин у Министарство иностраних послова Руске Федерације и да прође неколико дана", рекао је Шаровић.

Он је додао да је незамисливо оптуживати било кога што поменута нотификација нија стигла 3. или 4. јуна, а стигла је можда 5. или 6. јуна.

"Ова посљедња фаза из парламента иде преко Министарства иностраних послова, Амбасаде БиХ у Москви и Министарства иностраних послова Руске Федерације, читав процес је завршен и према Русима теку рокови за исплату тог дуга", додао је Шаровић.

У Министарство иностраних послова Русије стигао је документ упућен из Сарајева који је посљедњи услов да Русија приступи исплати 125 милиона долара дуга БиХ, потврдио је помоћник амбасадора Русије у БиХ за односе с јавношћу Антон Соколов.

Клириншки дуг Русије настао је прије рата у БиХ на основу ненаплаћених потраживања овдашњих фирми које су своје производе испоручиле Русији.

Од укупних 125,156 милиона долара овог руског дуга, Република Српска добиће 36,29 милиона, Федерација БиХ 72,59 милиона, Брчко дистрикт 3,75 милиона, а институције БиХ 12,51 милиона долара.

Извор: СРНА