Илиџа- На Бајрам скрнавили српско гробље (ВИДЕО)
Јуче у пријеподневним часовима, на исламски празник Бајрам, група младића, на очиглед свједока, "снагу" је испољавала на надгробним плочама и богомољи. Поново је обавијештена локална полиција, која у сарадњи са Кантоналним тужилаштвом Сарајево, виновнике ранијих вандалских испада до сада није санкционисала.
Умјесто бајрамлука, малобројним комшијама Србима, како то цивилизација и култура налажу, каменице, вулгарности и увреде. Осјечки варвари више се не скривају ни под окриље мрака. Напротив! Обијесни и осиони, јуче око 10.00 часова, насрнули су на посљедња почивалишта давно упокојених. На молбе и упозорења двије мјештанке Српкиње примитивно су одговорили – потпуним скидањем одјеће. Ранија недјела вандала још нису ни санирана, а нова су почињена. Ипак, од планираног рушења крста са мјесне капеле, у посљедњем тренутку су одустали. Материјална штета није велика, али је духовна немјерљива.
У страху за властиту безбједност, свједокиње пред камере не желе. Они смјелији не крију огорчење. На свим оштећеним споменицима стоји исто презиме - Ешпек! Случајно или не, тек, потомци те породице су међу малобројним који још нису напустили или нису распродали своја имања.
- Да ли је то нека порука за Ешпеке? Да ли их је неко послао да ово направе? Што баш на Бајрам? То би исто било да ми на Божић ујутро одемо на њихово гробље, на мезарје, лупамо њихове споменике - пита Рајко Ешпек.
Прије више од мјесец, на Марковдан, четворица новопридошлих Осјечана, усред гробља вербално су насрнули на Србе који су стигли накратко, само да окаде гробове и прислуже свијеће за покој душа својих умрлих. Годину раније, опет неке друге младе придошлице порушиле су седам споменика. На неколицини су исписали увредљиве графите. На капели опет лупали стакла. И тако у недоглед!
Свештеник Дарко Даниловић каже да је ово по ко зна који пут да се исто гробље скрнави, те да то што се дешава на овом гробљу није ниламо добра порука за малобројне Србе који су овдје остали.
И док изопачено комшијско иживљавање траје и над живима и над мртвима, сарајевска полиција на новинарска питања не одговара. На мјесто злочина, како кажу мјештани, дођу и експресно обаве увиђај. И оду без починилаца! А када свједоци, попут јучерашњих, одраде полицијски посао и комшије - варваре идентификују, на сцену ступају сарајевски тужиоци. Они ни тада "немају доказа"! Или кривични поступак обустављају "због цјелисходности" ма шта год то значило.
Једно такво тужилачко ремек дјело од кривице је амнестирало осјечке кабадахије Смаила Баткића и Адвана Хрњића, који су 2015. оскрнавили исто гробље. Треба ли некога да чуди онда што и двије деценије након рата Срби из Сарајева и даље одлазе!?
Рајко Ешпек каже да и ови Срби што су остали у Срајаву једва чекају да продају имовину, јер им се управо из оваквих разлога, како истиче, "згади живот овдје".
Насеље Осијек прије рата имало је око 2.000 становника – скоро 100-процентно Срба. Данас више од 12.000 Бошњака из Подриња и свеприсутнијих Арапа из Персијског залива. Придошлице су очигледно донијеле и своје "културно насљеђе". Власт у Сарајеву то не брине. На "мјесту злочина", тек повремено васкрсну. Усликају се! И оду. А порушени споменици и решетке на богомољама – у "мулти" граду - остају!