latinica  ћирилица
06/07/2017 |  09:27 | Аутор: РТРС

Да ли од стреса може прерано да се осиједи?

Због чега неко рано посиједи а неко и у педесетим годинама једва да има коју сиједу влас? Одговор на ово питање дуго је мучио научнике, који и даље покушавају да пронађу начин да обрну процес. Због чега уопште сиједимо и шта доприноси томе да неко посиједи већ у двадесетим годинама?
Сиједа коса (Shutterstock) - Фото: илустрација
Сиједа коса (Shutterstock)Фото: илустрација

Коса сиједи јер пигментне ћелије назване меланоцити у основи сваког фоликула косе буду оштећене током болести, због окружења или једноставно од старости.

Није могуће одредити јединствено вријеме када неко почиње да сиједи, али најчешће је то током четрдесетих или педесетих година, а у којим ће то годинама тачно бити зависи од гена, пола и поријекла, како каже др Џејмс Киркланд из Мајо клинике. Жене свакако сиједе касније него мушкарци, бијели људи раније него тамније пути, али генетика је у случају добијања седих примарна. То значи да ако су један или оба родитеља имали сиједе у раним годинама, и њихово дијете сигурно почети да добија сиједе у ранијем добу.

Пушење такође може да убрза промјену, а ране сиједе могу да буду знак и аутоимуне болести, проблема са штитном жлездом или са срцем.

"Ако имате срчано обољење и ваша коса је сиједа, то је знак погоршања болести", каже др Киркланд.

Истраживање је показало да су неки од логораша током Другог свјетског рата, због лишености правилне исхране, такође претејрано и прерано осиједели, каже др Вилма Бергфелд, дерматолог са Кливленд клинике, која се специјализовала за проблеме са косом.

"Све је одређено здрављем ћелија за производњу пигмента", каже докторка.

Она каже да не познаје никога ко је добио сиједе због наглог губитка килограма или претераног вјежбања. Губљење преко двадесет килограма или одлазак на хемиотерапију преиј ће изазвати губљење косе него промјену њене боје.

Не постоје љекови који би могли да обрну процес, иако је миноксидил, који се користи код губитка косе, у фази тестирања, јер су љекари примијетили да би понекад утицао и на саму боју косе, а не само на опадање, указујући на то да је подмлађивао меланоците.

И даље, међутим, није јасно да ли хронични стрес може да учини да неко посиједи. Студије које повезују стрес са бојом косе и даље су недовољне, иако у пракси постоје бројни примјери да је неко посиједио током јако стресних периода, каже др Киркланд.

"Консензус је да стрес може то да учини, али то је више осјећај него убједљив доказ", каже др Киркланд.

Извор: Недељник.рс, Б92