X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
08/07/2017 |  13:21 ⇒ 19:18 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Врели јулски дани

ПИШЕ: Синиша Михаиловић

Јулски дани увијек ударе у главу.
Слика српске мајке са лобањом сина - Фото: РТРС
Слика српске мајке са лобањом синаФото: РТРС

Без обзира да ли температурно одговарају свом називу или су само близу дани којима се обиљежавају злочини почињени у Подрињу.И онда се јављају бројни коментатори, са свих меридијана, који су посљедњи пут били у Сребреници када су им путне трошкове платила бројна удружења из Сарајева, или никада нису ни били. Сигурно је само да никада нису истраживали ништа о овим догађајима.

Посљедњи од њих је становити “Црногорац“ , до 1992. Сарајлија , Андреј Николаидис, који је утврдио да правде нема, нити ће је бити док Република Српска не преда Сребреницу Федерацији, територијално и политички, те да Српска и Србија прогласе безусловну капитулацију у идеолошком рату за тумачење Сребренице. Може ли понизније нешто од овога да се догоди једном народу, и ко си ти Николаидису да захтјеваш овакво нешто? И зашто ти је важан тако тај “идеолошки рат“?

Сребреница је тежак злочин, истина. Најтежи. Да ли је довољно истражен, мислим да није. Много сам разговарао о тим данима са људима који су били врло високо у ланцу командовања и одлучивања. И званично и незванично. Сви се слажу у једном-није било планирано ништа од злочина. Зашто се онда злочин догодио и зашто није спријечен, ко је одговоран, колико је људи убијено, да ли су убијани цивили уопште, да ли је у питању геноцид, ако су убијани војници у пробоју, каква је одговорност страних служби, а каква сарајевских власти? Са питањима на којима нема јасног одговора се може до сутра, али њих не поставља ни Николаидис, нити домаћи квази новинари, који нису изашли никада из удобности својих фотеља, нити понијели микрофон , јер је тежак, претежак за њихове ставове, које објављују “независни“ портали.

Њима је само важно да се својим текстовима допадну чаршији на Миљацки и онима који их финансирају. Од постављања питања и новинарства нема ништа. Не занима их ни смрт хиљаде српских цивила страдалих у оргијањима Орићевих банди, углавном на велике православне празнике. Не занимају их ни ријечи Хакије Мехољића, који већ годинама прича исту причу о договору Клинтона и старијег Изетбеговића, али ни ријечи Фахрудина Радончића, који са великом радошћу ишчекује отварање досијеа “Сребреница“, како би се видјела Алијина улога у јулским дешавањима 1995. , и ко зна чија још.

Можда су управо ово разлози због којих се толико инсистира на усвајању Закона о забрани негирања геноцида у БиХ. Много питања без одговора. Залажем се за потпуно отварање ове теме, па ако смо урадили то за шта нас терете и ако смо одговорни , признајмо и да живимо даље. А ако је истина скуп неких других игара, дајте да и то објавимо, нека кошта шта кошта. И за породице жртава је важно. За то би требало да се залажете и Ви, господине Николаидису, јер је тема претешка и превелика и за Ваша и за плећа свих нас појединачно. Па и Љиљане Булатовић , која Вас је понукала да напишете тако срамотан текст.

Док се то не истражи остаје неколико истина, које нико не спори. Хиљаде српских цивила је убијено у Подрињу. Зна се и од кога. И никоме ништа , јер, побогу, не могу та убиства и ти злочини да се мјере са онима 95. Двије године нема одговорних за покушај убиства Александра Вучића. А све је познато. Па чак и они који су довели оне који су покушали да га убију. Па зар неко мисли да то има везе са злочином из јула 1995. ? Не иде то тако, драги “пријатељи“, независни коментатори, новинари-истраживачи и љубитељи “неприкосновених“ истина.

Не иде, јер не води то ка приближавању. Оном истом у којег се кунете, тврдећи да је свака изговорена ријеч која не одговара вађим истинама једнака говору мржњу. Не, није. Само је покушај да се пронађе пуна истина, макар била и на нашу штету. Зар то не би био и ваш интерес?