Ниске цијене дувана, велика улагања (ВИДЕО)
За килограм сувог листа дувана прве класе произвођачи добију 3,30 КМ, а подстицаји су око 30 фенинга. Улагања су велика, а цијена непромијењена већ годинама, па им једино добар принос обезбјеђује зараду.
Златко Стевановић, из Доњих Загона, каже да су скупи репроматеријали, као и производња сама, због чега не може много да се заради.
У производњу дувана на једном хектару уложи се око 20.000 марака. Много посла ради се ручно, од садње до бербе. Ратари не одустају од ове производње, јер су много уложили у опрему и сушаре, а раде на земљи лошег квалитета, па се друге културе још мање исплате.
Пано Ристановић каже да ако би био већи принос дувана, да би зарада била боља него у случају узгоја кукуруза или пшенице.
Временски услови досад су погодовали производњи дувана, али би најављене врућине без падавина могле умањити приносе.
Бранимир Андирић, технолог у Дувану а.д. Бијељина, каже да је 99 одсто производње је на полози гдје није доступна подземна вода и гдје није могуће извршити наводњавање, тако да врели талас може да изазове штете у производњи.
Предузеће Дуван Бијељина кредитира комплетну производњу на имањима 80 коопераната, а за ратаре који остваре принос изнад 150 килограма по дунуму обезбиједили су у додатну премију. Откупне цијене не могу повећати, јер њих условљава свјетско тржиште.
В.д. директора Дувана, Чедо Готовчевић, каже да Дуван као предузеће може мало тога да учини, јер су, како наводи, максимално дали од себе, додатних 30 фенинга по килограму и да покушавају да одрже производњу.
Уз веће подстицаје, производња дувана била би много исплативија, оцјењују произвођачи и откупљивачи. Наводе примјер Македоније, гдје је захваљујући подстицајима од један евра по килограму производња ове индустријске биљке повећана десет пута.