Требиње: Организована трибина "Дух самопорицања" (ВИДЕО)
Да би се зауставиле неповољне, а далекосежне посљедице дезинтеграција, које посебно тријумфују у прихватању наметнутог као властитог и одрицању од свог идентитета и интереса, српској политици и култури потребан је повратак националном становништву, поручио је Ломпар. Говорио је о феномену српске кривице који се кроз прошло стољеће једнако јавља и одржава као константа у различитим, често неспојивим идеолошким дискурсима, формама и историјским околностима.
"Дух самопорицања јесте поунутрашњивање, прихватање тих спољашњих настојања, које се умјесто провјеравања узимају и изнутра образлажу на начин који производи трајна и неповољна дејства. Кључно је да се разумије да промјене које се одигравају у култури, та настајања да се дезинтегрише српска култура, представљају трајни ефекат ових идеолошких наметања", истиче Ломпар.
Покушаји измијештања светионика српске културе без ваљаног аргумента или упркос њиховој вољи из српског културног контекста, попут Дубровачке књижевности, Иве Андрића или Његоша, само су неки појавни облици овог инжењеринга, који се јављају кроз настојања да се српска баштина на Косову и Метохији искључи из државне надлежности Србије у Унеску или кроз идеју о јединственом језику, која је очито намијењена само српском језичком простору, оцјењује Ломпар.
Формула духа самопорицања јесте да све што је српско треба свести на србијанско, а да оно што није србијанско, као што су Његош, Андрић, Селимовић или сликар Петар Лубарда временом треба да престане да буде српско", завршава Ломпар.
Ломпар је, говорећи на трибини, истакао да наша културна политика треба да води рачуна о цјелокупности српског народа без обзира на границе, и да се национално становиште врати у српску политику. Организатори трибине били су требињски одбор СПКД "Просвјета", удружење "Херцеговац" и Српско удружење "Ћирилица".