Лукић: Изградити спомен-храм за жртве у Гаравицама код Бихаћа
"Гаравице код Бихаћа је највеће стратиште, јер се ту заправо налазе два већа и неколико десетина мањих стратишта. То је сада углавном зарасло у коров и шуму, а мањи дио користе излетници, па чак и бескућници", рекао је Лукић.
Он је навео да је пројектним рјешењем на овом стратишту планирана изградња цркве, музеја и још неких објеката, које ће симболизовати жртве у Гаравицама.
Лукић је рекао да су представници Удружења данас са владиком бихаћко-петровачким Атанасијем разговарали о идејним рјешењима пројекта обиљежавања стратишта Гаравице код Бихаћа и Шушњара код Санског Моста.
Он је додао да је циљ састанка да се, осим ових пројеката, размотре и обиљежавања стратишта код житног магацина у Санском Мосту, као и изградња парохијског дома у селу Дабар код Санског Моста.
"Потребна нам је широка подршка друштва за реализацију ових пројеката. Имамо подршку појединаца, а очекујемо је и од представника институција власти, када пројекти буду готови. Ово што смо планирали не може урадити група људи", рекао је Лукић.
Један од пројектаната идејних рјешења Саша Чворо навео је да је циљ реконструкције парохијског дома у селу Дабар да се обнови стара сеоска школа и створе услови за окупљање мјештана и Срба повратника, који тамо долазе.
"Осим тога, циљ је да се створе услови за повратак свештеника у храм, који је реконструисан прошле године", рекао је Чворо.
Говорећи о стратишту код житног магацина у центру Санског Моста, Чворо је истакао да је идеја да се ту направи православна капела са простором за паљење свијећа и мала спомен соба, која би требало да чува успомене на 112 Срба, који су уморени 1942. године на том подручју.
"Основни концепт спомен-храма на Шушњару је да се обиљежи мјесто, гдје је уморено 5.500 Срба за вријеме Другог свјетског рата, али и да се не негира чињеница да су ти људи убијени само зато јер су били православни Срби", рекао је Чворо.
Он је истакао да је идеја да се користе архитектонски облици и материјали, који асоцирају на народну традиционалну архитектуру тог краја.
Почеком Другог свјетског рата 1941. године у Гаравицама усташе су извршиле масовни покољ српског цивилног становништва у којем је убијено 12.000 људи, међу којима велики број дјеце.
Ово велико губилиште слабо је познато и запостављено, јер су чињенице о злочину и размјерама покоља, који је НДХ спровела 1941. године над недужним цивилима у Бихаћу, држане даље од шире јавности.
Извор: СРНА