Бањалука и Београд преузимају бригу о Србима у регији (ВИДЕО)
У декларацији ће, према ријечима Додика, бити наведени сви важни елементи и активности које треба спровести да би се одржала српска нација, повећао њен државни капацитет и заштитиле све српске заједнице, без обзира гдје се налазиле - у региону и цијелом свијету.
"Имамо суверено право да одлучујемо као народ о својој судбини. Декларацију треба посматрати само на тај начин", рекао је предсједник Српске за "Вечерње новости".
Додик је нагласио да овај документ није никаква пријетња никоме, нити великосрпски пројекат.
"Кад год Срби покушају да се заштите, непријатељи нас оптужују за националистичке аспирације. А шта је са њиховим аспирацијама које су биле усмјерене ка томе да истјерају Србе?", упитао је Додик.
Он је за као примјер навео протјеривање Срба из Хрватске у акцији "Олуја", као и из Сарајева у којем је било 157.866 Срба по попису из 1991. године, а 2013. године само 1.333, истичући да су Срби истјерани и побијени у многим другим мјестима.
Додик је додао да би документ требало да буде готов на јесен, усвојен у парламентима Србије и Републике Српске, а затим ће га званично представити он и предсједник Србије Александар Вучић.
"Циљ је да на почетку овог вијека имамо документ који може да истрпи вријеме које долази, да остане у власништву генерација Срба ма гдје били, као оријентир за национално и политичко дјеловање", рекао је Додик.
Он је навео да Срби прошли вијек с правом могу да прогласе страдалничким, што је опомена и обавеза да у наредним деценијама учине све да избјегну нова страдања и да истовремено ојачају национални идентитет и националне државе - Републику Српску и Србију.
Да ће се на декларацији, која ће бити својеврсни национални програм, радити наредних мјесеци потврдио је и генерални секретар предсједника Србије, Никола Селаковић. Питање готово два милиона Срба у региону декларацијом ће бити дефинисано као један од државних навионалних приоритета Србије, која ће, уз помоћ Републике Српске, установити конкретне мјере и активности за опстанак нације.
Јасан став да тежимо јединству српског народа, али на демократски начин, прва је ставка коју декларација мора имати, кажу аналитичари. Друга је аргументована борба за права народа гдје год се налази.
- Примјер је Црна Гора, доле је 30 посто Срба. Европски прописи налажу да их има 30 одсто и у институцијама а не 4 посто као сада, каже Драгомир Анђелковић, аналитичар.
Што се тиче безбједности, декларација, да би имала стварну улогу, не смије остати само слово на папиру , већ одредбе о заштити наших људи у регији морају бити уграђане у уставе.
- Као што је то Хрватска недавно урадила, да ће штити хрватску конститутивност у БиХ, тако и Србија мора уградити да ће штити конститутивност српског народа у БиХ, истиче Алчександар Радић, аналитичар.
Распарчаност Срба по бившим републикама до сада је доживљавана као трагедија. Чињеница је, међутим да су Албанци у истој ситуацији, али са јасном националном политиком, врло успјешно ријешили своје питање.