Регион уједињен у борби против хрватских мјера; ЕУ позива на смиривање тензија (ВИДЕО)
Надлежни министри БиХ, Србије, Црне Горе и Македоније позвали су из Сарајева Хрватску да хитно укине дискриминаторске одредбе Правилника о инспекцијском надзору и контроли усклађености воћа и поврћа с тржишним стандардима којима се енормно, за 22 пута, повећавају таксе при увозу воћа и поврћа у Хрватску.
Затражен је и хитан састанак с ресорним хрватским министром до краја ове седмице, а Европској комисији упућено заједничко писмо , у којем се тражи њено укључивање у рјешавање овог проблема.Огласила се Европска комисија апелом да се земље региона уздрже и спријече ескалацију.
Хрватске мјере којима се драстично, на 270 евра повећава такса за воће и поврће које се увози у Хрватску, у економском смислу су протекционистичке, а у политичком популистичке - истакао је министар трговине Србије који је оцијенио да оне нити имају оправдања у било каквој логици, нити су у духу добросусједских односа.
Министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић изјавио је да циљ Србије није да води било какав трговински рат са Хрватском, али да ће бити принуђена да уђе у спиралу мјера и контрамјера уколико Хрватска не повуче дискриминаторске одредбе о надзору и контроли воћа и поврћа.
Љајић оцјењује да не стоји ниједно од три хрватска образложења, а за посљедње, да се мјера уводи за 164 земље које нису дио Европске уније, сматра да је потцјењивачко и вријеђа здрав разум. Стога је хитно укидање дискриминаторских одредаба на врху листе данашњих закључака.
- Да цијена инспекцијског надзора треба да одговара стварним трошковима поступка и да не представља посредну заштиту домаћих производа или посредно опорезивање увоза. Та цијена треба да буде усклађена са просјечном цијеном у односу на цијене које важе у земљама региона и у ЕУ, поручио је Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.
Затражено је да се у рјешавање овог питања укључи и Европска комисија, док ће Македонија и Црна Гора покренути одговарајуће механизме пред Свјетском трговинском организацијом.
- Ово је кршење Споразума о стабилизацији и придруживању, али и начела Свјетске трговинске организације и зато ће Македонија и Црна Гора затражити покретање механизама који су на располагању пред Савјетском трговинском организацијом, напомиље Љупчо Николевски, министар пољопривреде Македоније.
- Јако је важан тренутак ових дешавања, Црна Гора је можда кроз бројке најмање погођена, али се сигурно 90% производа које се из Црне Горе извозе у Хрватску извозе у овом периоду, а ријеч је о лубеницама, о бресквама, о грожђу, зато је за нас ово од још већег значаја, истиче Драгица Секулић, министарка економије Црне Горе.
Један од закључака је и да ће свака од земаља ради заштите сопствених економских интереса предузети конкретне мјере и одговарајуће механизме. У БиХ, каже Шаровић, трају интензивне унутрашње консултације.
- Да кажем да су ове мјере за БиХ у потпуности неприхватљиве и да то нећемо толерисати и да ћемо свакако предузети одговарајуће мјере, из Хрватске у БиХ само у 2016. ушло је воћа, поврћа и хране у вриједности 500 милиона марака, а да у супротном правцу иде само 20%. БиХ има право што тражи да се ове мјере укину, у супротном предузећемо, али ћемо ми процијенити када адекватан одговор, нагласио је Шаровић.
Много су конкретнији у Србији и то након што на бројне апеле Хрватској нису добили, како кажу, ни одговора, ни писма, ни разгледнице.
- Кад смо добили врло увредљива образложења онда смо почели да примјењујемо одређене врсте фитосанитарног и ветеринарског надзора и контроле и то ћемо појачавати, никакве дилеме нема да ћемо тај надзор појачавати, имамо право на то, поручио је Љајић.
Какогод, сва пажња сада је усмјерена на захтјев за састанак са ресорним хрватским министром који би до краја седмице требало да буде одржан у Подгорици. Тада ће бити и јасније хоће ли Хрватска одустати од неразумних мјера , или ће се широм отворити врата трговинском рату.