Не стишавају се реакције на снимање серије о Алији Изетбеговићу (ВИДЕО)
Да се Изетбеговић налазио на листи осумњичених, дан након његове смрти потврдила је тадашња потпаролка Хашког трибунала Флоренс Артман. На њену изјаву подсјетили су данас из Механизама за међународне кривичне судове, али детаље о истрази нису саопштили.
Политика Алије Изетбеговића била је политика смрти за многе Србе, политика муслиманскиг национализма и експанионизма, а снимање серије о њему није ништа друго до прање његове биографије - овако је предсједник Српске Милорад Додик коментарисао реализацију пројекта Турске радио-телевизије. Врхунац свега, за предсједника Српске је учестовање у раду и појављивавање Бакира Изетбеговића у Тарчину, мјесту гдје су Срби били затварани и шиканирани, по налогу његовог оца.
- Имајући у виду све то и чињеницу да је Алију Изетбеговић, како је саопштио Хашки трибунал на дан његове смрти, само смрт спречила да заврши у Хашком трибуналу и одговара за злочине, ово видимо као начин да се опере његова биографија - каже Додик.
Не стишавају се ни реакције удружења која окупљају српске жртве из протеклог рата. Идеје о снимању серије о животу Алије Изетбеговића, за њих је јасна намјера извртања историјских чињеница и жеље да се догађаји у БиХ `90-их година прикажу једнострано.
- Да ли ће у тој биографији бити наведено да је под Алијином командом његова војска убила у Сарајево 397 жена? Да ли ће у биографији бити да је Алија Изетбеговић довео добровољце из исламских држава и да су ти добровољци на Возући формирали своје јединице и направили покољ и геноцид над српским народом? Шта ће у тој биографији бити или ће то бити само мит? - пита предсједница Удружења жена жртава рата, Божица Живковић Рајилић.
Уз реакције из Бањалуке, јасне су и оне из Београда. Иза свега, сматрају, крије се намјера да Турска врати свој утицај на Балкан. Прави одговор, сматра историчар Александар Павић, српска страна може дати једино документарним филмом о чињеницама из живота Алије Изетбеговића.
- Практично цијели глобални џихад, како га ми данас знамо, је покренут управо у Босни и Херцеговини `90-их година. Алија Изетбеговић је ту кључна фигура. Када би се ми тиме бавили, такав документарни филм, заснован на чињеницама имао би много већи опсег него ово што Турци снимају као још једну турску серију - истиче Павић.
Различита су виђења и бошњачких и хрватских аналитичара. За једне, серија о Алији Изетбеговићу није ништа друго до добар трик који ће његовом сину послужити у изборној кампањи наредне године. За друге, серија Алија, снимљена у шест епизода по 120 минута, не би била спорна када би се држала чињеница.
- Серијал треба да послужи да нахрани популизам неоосмански, туркофонски, панисламистички- како све називају Ердоганову политику и више је то ради опстанка режима, како Ердогановог тако и режима Бакира Изетбеговића - сматра Неџад Латић, новинар и публициста.
Политички аналитичар Жарко Пуховски не вјерује да ће серија бити критички оријентисана, јер,како каже, такве серије то обично нису.
- Такве серије обично покушавају мало зашећерити стварност како би биле гледаоцима лакше прихватљиве, али је важно само да не буде фалсификат - каже Пуховски.
У којој мјери ће се ова серија држати чињеница, видјеће се тек на малим екранима. Серију турског јавног медијског сервиса одобрио је и снажно подржава турски предсједник Реџеп Таип Ердоган. Уз све то, право је питање колико историјских чињеница у читавом пројекту могу очекивати Срби, ако је познато да је примједбе на сценарио имала чак и породица Изетбеговић и то ни мање ни више, него и према њиховој оцјени, превелике идеализације Алије Изетбеговића.