latinica  ћирилица
17/08/2017 |  16:48 ⇒ 16:49 | Аутор: РТРС

Оптимизам - рецепт за ментално и физичко здравље

Да ли је флаша од једног литра са пола литра течности полупуна или полупразна зависи од тога да ли је гледа оптимиста или песимиста.
Илустрација - Фото: илустрација
ИлустрацијаФото: илустрација

Песимисти вјерују да ће неповољни догађаји трајати дуго, да ће утицати на све што раде и да је све то њихова грешка.

И оптимистима се дешавају неповољни догађаји, али за разлику од песимиста, они их тумаче као привремено осујећење са ограниченим негативним утицајем.

Оптимисти се не осјећају кривим за неуспјех. Када се суоче са проблемом, доживљавају га као изазов и почињу да улажу више напора.

Тако укратко амерички психолог Мартин Селиџмен описује оптимисте и песимисте, додајући да различито гледање на ствари и догађаје утиче на здравље скоро исто тако недвосмислено као и физички фактори.

Истраживања показују да оптимисти у мањој мјери оболијевају од инфективних болести, да имају боље навике одржавања здравља, да дуже живе него песимисти.

Песимистичка објашњења животних догађаја рађају пасивност и потиштеност, док оптимистичка дају енергију.

Дуго оспоравани, а потом један од цитиранијих америчких психолога Мартин Селиџмен, представник такозване позитивне психологије, дугогодишњи професор на Универзитету Пенсилванија и предсједавајући Америчког удружења психолога ‒ свој вишедеценијски научни рад је посветио истраживању начина за постизање оптимистичког стила објашњавања животних догађаја.

Најпознатији је по дефинисању „научене беспомоћности" која доводи до песимизма и депресије а изазвана је реалним животним искуством у коме су субјекти научили да шта год да ураде ‒ нема значаја.

То искуство их је научило да и убудуће, у новим ситуацијама, у којима би њихове активности имале утицаја на исход догађаја, ништа не покушавају јер су научени да очекују да њихове активности буду узалудне.

Селиџмен „песимистички стил објашњавања" сматра једним од главних узрочника депресије која данас има размјере епидемије.

Међутим, као што се песимизам учи, учи се и оптимизам.

То значи да и најокоријелији песимисти помоћу когнитивне терапије могу да науче „оптимистички стил објашњавања" који ће довести до промјене начина размишљања а онда, посљедично, и до промене активности и целокупног животног тока и здравља.

„Научени оптимизам не поткопава осјећај за вриједности нити реалистичне процјене, већ омогућава да се боље употреби мудрост стечена животним покушајима. Добробитима овако схваћеног оптимизма нема краја" ‒ тврди Селиџмен.

Одговору на питање ‒ како на прави начин употребити мудрост стечену кроз животне покушаје и постићи срећу и задовољство кроз самоостварење и налажење смисла ‒ Селиџмен је посветио своје књиге за самопомоћ: „Оптимистично дијете", „Научени оптимизам", „Аутентична срећа" и друге.

Извор: РТС