Брисање трагова страдања Срба у Хрватској
Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75 година од особађања Дјечијег дома за ратну сирочад у Јастребарском, Басташић је рекао да овај хрватски државни пројекат предводе историчари Института друштвених наука "Иво Пилар" из Загреба, Хрватско жртвословно друштво, Хрватски меморијално-документациони центар домовинског рата и Хрватско културно вијеће, уз подршку врха Католичке цркве.
- Након што су хрватски бојовниџц у протеклом рату уништили више од 3.000 споменика жртвама рата од 1941. до 1945. и спалили више од 2,7 милиона "неподобних" књига, настављено је брисање трагова страдања Срба у Хрватској, а посебно ревизија њихове улоге у дизању устанка у Хрватској и БиХ и НОБ уопште - истиче Басташић.
Он је навео да је тако Јасеновац постао "радни логор" у коме готово да није било мучења и ликвидације Срба, Рома и Јевреја и у коме је "највише било хрватских жртава након завршетка рата".
- Покољ Срба у цркви у Глини представљен је као великосрпска лаж и еклатантан примјер уливања колективне кривице и геноцидности хрватском народу о чему је у неколико наставака писано у фељтону хрватског Гласа Концила. Покољ Срба и Јевреја на Јадовну представљен је као резултат митоманије покојног историчара Ђуре Затезала, а кажу и да у Шарановој јами на Велебиту нема ниједне кости, него само смеће - наводи Басташић.
Он указује да се у крашке јаме у Лици и на Велебиту спуштајуе екипе организоване од хрватске владине агенције, "чисте" их од костију које онда возе у Осијек и похраљују у тзв. привременој гробници.
- Логори за жене и дјецу или само за дјецу, које је НДХ формирала у Метајни на острву Пагу, Сиску, Јастребарском, Горњој Реци, Лобор Граду, Крушчици и на још неколико мјеста посебан су трн у оку и мрља на хрватском образу, па се ова мучилишта и губилишта проглашавају `"рихватилиштима", "дјечијим домовима за ратну сирочад" и слично - каже Басташић.
Он је рекао да се о стравичној истини о формирању логора за свештенике Српске православне цркве и њихове породице у Цапрагу код Сиска не говори ништа.
- У ове дане, када се сјећамо српских жртава крвавог августа 1941. године, обиљежава се и 75. година од ослобођења преживјеле српске сирочади из концентрационог логора за дјецу у Јастребарском - рекао је Басташић.
Кроз тај логор НДХ, за нешто више од сто дана његовог постојања, прошло је 3.336 деце од једне до 14 година, највише српске, од тога више од 2.000 са Козаре и Поткозарја.
- Дјеца која су у јуну и јулу 1942. у Јастребарско допремљена из Старе Градишке и Јасеновца, насилно су одвајана од својих мајки. Сва су боловала од тифуса, дизентерије, оспица, дифтерије или отеклих ногу од глади - подсјећа Басташић.
Он је навео да су часне сестре из реда Светог Винка из Загреба, које су имале управу у својим рукама, нечовјечно поступале са дјецом, изјављујући отворено да су то "партизанска дјеца, да су то српска дјеца и да помагати ту дјецу значи одгајати оне који ће касније њих клати".
- Старију и здраву дјецу, и то дјевојчице, тукле су и силиле да пјевају усташке пјесме, те да дворе усташе, који су били дневни гости часних сестара. За непуних мјесец и по дана у овом логору живот је изгубило 768 дјеце - рекао је Басташић.
Око 500 гробова безимене дјеце иза ограде гробља у Јастребарском свједочи о усташком поступку према тој дјеци, али и такође и о поступку часних сестара.
Преживјелу дјецу из овог концентрационог логора ослободила је 26. августа 1942. Четврта кордунашка бригада Народноослободилачке војске Југославије.
Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална жупа организују данас комеморацију са "пригодним" програмом, поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75 година од "партизанског напада" на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском
Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, биће положени вијенци на мјесном гробљу.
Услиједиће и излагање о поријеклу дјеце у Дјечијем дому за ратну сирочад у Јастребарском, са посебним освртом на дјецу са Козаре и улогу кардинала Алојзија Степинца, свештеника, часних сестара "милосрдница" и других добротворних удружења и појединаца у збрињавању ратне сирочади у Јастребарском.
Извор: СРНА