ПД ПСБиХ: Звиздић подноси информацију о стању у БиХ
У дневни ред данашње сједнице Представничког дома парламента БиХ уврштен је приједлог посланика независног блока Садика Ахметовића да предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић поднесе информацију о стању у БиХ када је ријеч о односу Савјета министара и Парламентарне скупштине БиХ.
Ахметовић је истакао да је евидентно да не постоји парламентарна већина и да Звиздић треба да одговори на питање на који начин ће радити Савјет министара, с обзиром на веома тешко стање у БиХ.
У дневни ред није уврштена информација о поштовању Оквирног закона о основном и средњем образовању БиХ са фокусом на изучавање матерњег језика.
Са дневног реда скинути су Приједлог закона о допунама Изборног закона БиХ које предвиђају забрану кандидовања на изборима осуђеним ратним злочинцима и Приједлог закона о допунама Кривичног закона БиХ које предвиђају забрану негирања геноцида, чији је предлагач посланик СДП-а БиХ Денис Бећировић.
Ови закони нису разматрани на Уставноправној комисији Представничког дома, јер на три заказане сједнице узастопно није било кворума.
Са дневног реда су скинути и Приједлог закона о измјени и допуни Закона о министарствима и другим органима управе БиХ, на захтјев Уставноправне комисије, и годишњи извјештај Високог судског и тужилачког савјета БиХ за прошлу годину због неприсуства сједници представника ВСТС-а.
Треба прекинути рад на изради Приједлога закона о парламентарном надзору
Посланик СНСД-а у Представничком дому Душанка Мајкић сматра да не треба више дозволити рад на изради Приједлога закона о парламентарном надзору који је припремила Привремена заједничка комисија оба дома парламентарне скупштине јер не постоји могућност да овај закон буде поправљен амандманима.
У оквиру расправе о утврђивању новог рока за достављање Извјештаја Уставноправне комисије Представничког дома о приједлогу овог закона, предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић рекао је да је на неколико адреса стигло писмо ММФ-а у којем се ова међународна финансијска организација снажно противи рјешењима везаним за Централну банку БиХ.
"Прослиједио сам то писмо министрима Семихи Боровац и Јосипу Грубеши који раде у радној групи за израду овог закона и замолио их да упозоре остале чланове групе о томе. Закон никада није био у процедури у Савјету министара, нити је он о њему расправљао и био предлагач", истакао је Звиздић.
Приједлогом закона предвиђају се побољшања управљања датим овлашћењима, јавним финансијама, те превентивне заштите од незаконитог дјеловања, злоупотребе положаја и овлашћења, материјалних и финансијских ресурса, прикупљања информација и чињеница о догађајима који се односе на рад институција и органа управе БиХ.
Посланици су почели и расправу о Годишњем извјештају из области пољопривреди за БиХ за 2016. годину.
Посланик А-СДА Јасмин Емрић рекао је да је узнемирујуће да се из извјештаја види да је у области пољопривреде све мање запослених.
"Из извјештаја се закључује да је тешко дефинисати стратегије и политике које су биле намијењене пољопривредном сектору. Сврха извјештаја је упитна уколико се на основу њега ништа не предузима на побољшању у области пољопривредне производње. Нема системског приступа и он није препознатљив у извјештају", сматра Емрић.
Расправа о овој тачки дневног реда биће настављена након једночасовне паузе. /наставља се/не/љч
Ловриновић размишља да тражи Османовићеву одговорност
Предсједавајући Клуба посланика ХДЗ-а БиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Никола Ловриновић рекао је данас у Сарајеву да размишља да затражи покретања одговорности министра цивилних послова у Савјету министара БиХ Адила Османовића због писма које је упутио министру мора, саобраћаја и инфраструктуре Хрватске Олегу Бутковићу о изградњи Пељешког моста.
Ловриновић је на сједници Представничког дома запитао Османовића на чему је засновао своје право да упути писмо Влади Хрватске, да ли му је познато ко води спољну политику БиХ и да ли се прије слања писма консултовао са Предсједништвом БиХ и Министарством иностраних послова БиХ.
Османовић је потврдио да је упутио писмо Бутковићу с обзиром на надлежности Министарства цивилних послова БиХ које се односе на границу БиХ, али да у њему није изнио став Савјета министара БиХ.
Он је навео да је писмо упутио због изјава које су давали највиши званичници Хрватске и да је имао потребу да Владу Хрватске обавијести о постојању правних сметњи.
Ловриновић је након Османовићевог одговора рекао да размишља да од предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића тражи да се на наредној сједници Савјета министара расправља о његовом писму, а ако се то не деси да се расправља о Османовићевој одговорности.
Одговори на упитник у Бриселу до краја године
Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић рекао је данас да су оптимистична предвиђања да ће до краја године бити завршени одговори на Упитник Европске комисије и послати у Брисел. Звиздић је, одговарајући на посланичко питање Саше Магазиновића из СДП-а БиХ на сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, појаснио да ће до 15. септембра бити јасна слика о одговорима који су усаглашени и о онима које нису договориле радне групе, него ће их радити друга тијела у механизму координације.
"У овом тренутку имамо достављене све одговоре који ће још једном бити враћени на верификацију институцијама које су припремиле одговоре. До сада се јавило више од 250 преводилаца за посао превођења одговора на Упитник. Процјена је да ће бити потребно 100-120 преводилаца да би тај процес могао да буде завршен за мјесец-два", истакао је Звиздић.
Он је подсјетио да је први рок да надлежне институције БиХ своје приједлоге одговора на питања из Упитника Европске комисије дају до 31. јануара, додајући да би, да је то учињено према првобитном плану, одговоре на упитник послали у Брисел.
"До 31. јануара од 13 нивоа власти који су учествовали у давању одговора на упитник, њих 12 је то учинило, а нису само институције Републике Српске које су у достављању одговора касниле пет мјесеци. Институције Републике Српске одговоре су доставиле почетком јула. Ми сада покушавамо у убрзаној динамици да надокнадимо тај губитак од пет мјесеци", нагласио је Звиздић.
Мајкић: За ремонт хеликоптера изабрана фирма која нема сертификат
Посланик СНСД-а Душанка Мајкић рекла је на данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ да има информацију да је Министарство одбране БиХ према недавно расписаном тендеру за ремонт два хеликоптера изабрало литванску компанију "Херлисота" која нема одговарајући сертификат за ремонт и не може да гарантује сигуран рад хеликоптера након ремонта.
Мајкићева је у оквиру тачке посланичка питања на сједници Представничког дома питала како је могуће да тендерска комисија додијели посао компанији без сертификата и да ли је у саставу тендерске документације предвиђен један од услова да компанија која се јави на конкурс мора имати обезбијеђен сертификат?
"Да ли то значи да ће се поновити случај ремонта два хеликоптера у Украјини, када су летјелице дошле у лошијем стању него што су отишле на ремонт који је плаћен 10 милиона КМ?", истакла је Мајкићева.
Она је подсјетила да је Савјет министара БиХ донио одлуку о ремонту хеликоптера серије "МИ" укупне вриједности 7,4 милиона КМ, који имају кључну улогу у цивилним намјенама и помоћи локалном становништву у случају елементарних непогода.
Министар одбране у Савјету министара Марина Пендеш нагласила је да су од четири пристигле пријаве, два кандидата испуњавала квалификације, док два нису испуњавала услове дате у тендерској документацији.
Пендешева је рекла да Министарство одбране као странка у овом тренутку не може дати никакве информације, нити додатна појашњења, док се не оконча поступак пред Канцеларијом за разматрање жалби.
Она је навела да ће Министарство одбране након коначног рјешења Канцеларије за разматрање жалби јавности и Парламентарној скупштини презентовати све елементе и детаље поступка.
"Министарство одбране сматра да је поступак спроведен у складу са Законом о јавним набавкама и свим законским актима који уређују ову материју", истакла је Пендешева.
Извор: СРНА