Хрватска у дипломатском рату са свим комшијама

- Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном "бригама" (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму - пише Слободна Далмација.

Према писању, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размјене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцу и паљења листа српске мањине "Новости".

Односи са БиХ заковитлали су се због препуцавања у вези са градњом Пељешког моста, а у посљедње време и због изјава о опасности од исламског радикализма који из БиХ пријети Хрватској и Европи.

Црна Гора Хрватској такође шаље протестне ноте због споменика емигранту са терористичком прошлоћу Миру Барешићу који је у Шведској правоснажно осуђен због убиства дипломате Владимира Роловића, а спирали негативизма у окружењу прикључила се недавно и Мађарска, придруживши се Словенији у блокади пријема Хрватске у ОЕЦД, међународну Организацију за привредну сарадњу и развој.

- С Италијом смо, засад, још у релативно непомућ́еној атмосфери - пише лист.

Разлоге таквог стања у односима Хрватске са сусједима бивши хрватски дипломата Ивица Маштруко не види у професионалним дипломатама који тренутно воде Хрватску него примарно у бременитом и комплексном историјату укупног дјеловања односно недјеловања. Разлози за компликовање односа са разним државама у окружењу, по његовом мишљењу, нису међусобно повезани, али понегдје имају заједничке додирне тачке и интересне оквире који се на неки начин преклапају или се из истих изводе дугорочни закључци.

- Све је на неки начин кренуло од потребе дефинисања граничног питања које морамо да ријешимо са свима, осим са Мађарском и Италијом. Политика Хрватске је у смислу утврђивања граница била не чврста, него ригидна, а због притиска националистичког набоја све досадашње владе су преговарале без најмање склоности компромисима. Како би све владе избјегле одговорност због таквих политика, са Словенијом смо прихватили да идемо на арбитражу која је потом компромитована. Европа и свијет су, међутим, на страни арбитражне одлуке не због склоности Словенији, него због заштите процедуре и институције која је спроводи. Ма шта ми мислили о томе, сва будућа рјешења граничне линије са Словенијом заснивааће се на постојећој одлуци арбитражног суда - напомиње Маштруко.

Као једино реално рјешење за излаз из садашњег стања он предлаже потписивање билатералног споразума о граници са Словенијом који би укључио све елементе арбитражне одлуке. Тиме би изашли из агоније међусобног препуцавања, а формално не би одступили од става да арбитражу не прихватају.

За експлозивне и нервозне релације са другим државама које окружују Хрватску, Маштруко сматра да донекле посљедично произлазе из словеначког случаја. Арбитража Хрватску, према свему судећи, очекује и са Србијом и са БиХ, а сусједи су се на примјеру Словеније увјерили да Хрватска није баш склона да поштује одлуке арбитражног суда.

И рат са БиХ у вези са Пељешким мостом у једној мјери је одговор те земље на дугогодишње нерјешавање граничног питања, а у другој је и рефлекс интензивне присутности хрватских политичких лидера у БиХ и у бх. политичком животу. Та посебна атмосфера коју хрватски функционери креирају у БиХ и око БиХ изазива очигледну нервозу у бошњачким круговима, упозорава бивши дипломата. За затегнуте односе са Мађарима склон је да закључи да су углавном очекивани и то као посљедица насљеђа прошлости у вези са Молом и Ином и истраге у вези са Жолтом Хернадијем.

Али колико год дипломатски односи Хрватске са сусједима били слојевити и комплексни, чињеница је да Хрватску у Бриселу и другим европским центрима све чешће перципирају прије као "траблмејкера" и извор проблема - него као конструктивну европску компоненту, закључује Маштруко.

Бивша хрватска министарка спољних послова Весна Пусић́ сматра да је Хрватска на свим странама у дипломатској дефанзиви, иако за то нема разлога. Увјерена је да би проблем са Словенијом требало ријешити избјегавањем свађа и на премијерском нивоу.

Извор: Слободна Далмација