Продановић: СНСД неће подржати Бећировићев приједлог закона
Он је у оквиру расправе о овом законском приједлогу истакао да СНСД никада неће на изборима као кандидата предложити некога ко је осуђен за ратне злочине.
"Свако ко је осуђен за ратне злочине требало би да се суздржи од кандидовања на изборима. Да су аутори Дејтонског споразума сматрали да треба увести ову мјеру, онда би се то и десило", сматра Продановић.
Питајући да ли би и осуђени за злочине тероризма и трговине наркотицима требало да буду обухваћени овом мјером, Продановић наглашава да би ову област јасно требало дефинисати Кривичним законом.
Предсједавајућа Клуба посланика СДС-а Александра Пандуревић поновила је раније изречене ставове да Устав јасно каже коме може да буде ускраћено пасивно бирачко право, наводећи да су то лица која су осуђена и служе затворску казну изречену пред Међународним судом правде у Хагу.
"Пресуде Европског суда за људска права у бројним случајевима јасно кажу да пасивно бирачко право може да се ограничи само у току трајања затворске казне, док је неко на издржавању те казне", навела је Пандуревићева, демантујући тврдње Бећировића и његовог страначког колеге Саше Магазиновића да је предложени закон европска и цивилизацијска тековина.
Посланик НДП-а Момчило Новаковић поручио је да неће гласати за овај закон јер је стекао утисак да се он усваја само због једног човјека - Фикрета Абдића, иако су Бошњачки посланици тврдили да Абдић није циљ овог закона.
Предсједавајући Клуба посланика ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић рекао је да не жели да парламент БиХ одузима грађанска права, него да о овоме одлуку треба да донесе суд.
Представнички дом није усвојио захтјев посланика СДС-а Борислава Бојића да по хитном поступку буду разматране измјене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, којим се предвиђа изједначавање платних разреда и коефицијената чланова Канцеларије за разматрање жалби БиХ. Закон ће бити разматран у редовној процедури.
Није било посланичке расправе о Приједлогу закона о измјени и допуни Закона о министарствима и другим органима управе БиХ, који има за циљ усклађивање надлежности Министарства правде БиХ са Законом о пружању бесплатне правне помоћи и Законом о измјенама и допунама Закона о удружењима и задужбинама. Разлози за усвајање овог закона, чији је предлагач Савјет министара, произилазе из чињенице да се одредбе важећег прописа ускладе са реализацијом приоритета из Акционог плана за реализацију извјештаја о БиХ за прошлу годину.
Кришто : Приједлог допуне Изборног закона БиХ супротан Уставу
Посланик СББ-а БиХ Дамир Арнаут подржао је допуне Изборног закона БиХ одредбом да се забрани кандидовање на изборима осуђеним ратним злочинцима, чему се успротивила предсједавајућа Представничким домом Борјана Кришто истичући да је то супротно Уставу БиХ. Арнаут је рекао да ће СББ подржати предложени закон, наводећи да рестрикцију кандидовања и именовања на јавне функције пресуђених за одређена дјела у свом законодавству имају Аустралија и Француска.
Кришто је констатовала да постоји уставни основ за разматрање овог закона јер парламент има право да мијења Изборни закон БиХ, али не и у погледу његовог садржаја. Подсјећајући да Устав БиХ већ има одредбу којом се забрањује кандидовање или вршење изборне или именоване јавне функције лицима која се налазе на издржавању судске казне за ратни злочин, Кришто је истакла да Изборни закон не може проширивати уставне одредбе.
Она је додала да ће, уколико парламент БиХ донесе овакав закон, неки друге институције одлучивати о његовој ваљаности.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома БиХ Шефик Џаферовић сматра да постоје и уставни основ и оправдање за доношење оваквог закона, али да до његовог разматрања у другом читању треба отклонити одређене нејасноће. Каже да забрана кандидовања на изборима и избора, односно именовања на јавне функције, треба да се односи не само на лица која су осуђена и издржала казну затвора коју им је одредио суд него и на оне који су правоснажно осуђени а нису из неких разлога одслужили казну.
Без сагласности о забрани негирања геноцида
Посланици у Представничком дому изразили су подијељена мишљења у расправи о приједлогу допуна Кривичног закона БиХ Дениса Бећировића из СДП-а БиХ, којим се траже казне за негирање геноцида, Холокауста, злочина против човјечности и ратних злочина против цивилног становништва.
Подршку су дали су Хазим Ранчић и Шефик Џаферовић из СДА, док је противљење изразио Никола Лозанчић из ХДЗ-а БиХ.
Према Лозанчићевим ријечима, предложени закон због сложености материје коју третира потребно је упутити Савјету министара. Он је истакао да је упитно шта значи јавно порицање или негирање геноцида, злочина Холокауста и других, наводећи да су ови појмови упитни.
Бећировић рекао је да предложена рјешења нису усмјерена против било ког народа у БиХ и да он треба да обезбиједи просперитетнију будућност БиХ.
Извор: Срна