X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
донаторско
01/10/2017 |  13:56 ⇒ 13:56 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Обиљежено 120 година Храма Светог Саве у Блажују

Митрополија дабробосанска и Црквена општина Блажуј обиљежиле су данас 120 година постојања Храма Светог Саве у Блажују, око којег се српски народ деценијама традиционално окупља прве недјеље послије Крстовдана.
Храм Светог Саве у Блажују  (Фото:zvornikdanas.com) -
Храм Светог Саве у Блажују (Фото:zvornikdanas.com)

Протојереј-ставрофор Ранко Билинц рекао је у обраћању окупљеним вјерницима да је српски народ обнављајући старе светиње сачувао православне законе и српску духовност.

Он је нагласио да су старе светиње судбински везале духовну, културну и просвјетну дјелатност са националним бићем свог народа.

"У тешким временима, када смо остајали без градова, иза зидова наших храмова сачувале су се основе наших институција", рекао је протојереј-ставрофор Билинц.

Билинц је подсјетио да се у средњем вијеку Блажуј помиње 1445. године, те да Храм Светог Саве чува драгоцјена сјећања о побожним прецима који су ову цркву градили, чували и украшавали, остављали прилоге и драгоцјености.

"Прегледом архива дошло се до значајних сазнања да је блажујска парохија 1882. године имала седам села, 71 дом и 505 чланова", напоменуо је Билинц.

Старјешина храма Дарко Даниловић истакао је да је ова црква свједок постојања православних хришћана на том простору.

"Из тог разлога не смијемо заборавити овај храм и његово постојање да не би заборавили ко смо, шта смо и одакле смо", рекао је свештеник Даниловић у обраћању окупљеним вјерницима.

Даниловић је напоменуо да народ у Блажују данас живи доста тешко и да се православни вјерници броје у десетинама за разлику од времена када их је било неколико хиљада.

Он је захвалио граду Источно Сарајево, те општинама Источно Ново Сарајево и Истична Илиџа и Илиџа за помоћ коју су дали да би обиљежили јубилеј.

Предсједник Завичајног удружења "Илиџанци" Милан Пејић изјавио је да обиљежавање овог јубилеја представља охрабрење Србима који су остали да живе у ФБиХ након рата.

Он је напоменуо да, поред цркве, Блажуј има и Основну школу која је отворена 1892. године, а похађала су је дјеца свих националности.

Осамдесетдвогодишњи Славко Урта истакао је да су се многи Срби одселили послије рата, да они који су остали данас нису угрожени иако је одмах након рата било провокација.

"На овим просторима некад су живјеле бројне српске породице попут Куљана, Јанковића, Шоја, Богдановића, Филиповића, Зељаја, Куљана.... Сад је остало свега 70 до 100 породица", прича Урта.

У културно-умјетничком програму, који је услиједио послије Свете литургије, учествовало је Културно-умјетничко друштво "Славија" из Источног Новог Сарајева.

Темељ цркве Светог Саве у Блажују освештан је на Петровдан 1896. године. Црква је завршена за нешто више од годину дана, а 21. септембра 1897. године освештао је Његово високо преосвештенство митрополит дабробосански Николај.

За ову цркву митрополит дабробосански Ђорђе оставио је 4.000 форинти и изразио је жељу да у њој буде сахрањен. Он је умро 8. фебруара 1896. године, прије него што је почела градња цркве, па је привремено сахрањен на кошевском гробљу. Његови земни остаци пренесени су у блажујску цркву 1898. године, годину дана након што је освештана.

У рату 1992. године црква и парохијски дом претрјпели су оштећења. Након рата приступило се обнови цркве и дома, заслугом пароха Зорана Јеринића.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај /Мрђа/ освештао је обновљени храм 10. октобра 1999. године.

Извор: Срна