X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
донаторско
02/10/2017 |  10:49 ⇒ 16:26 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Иванцов: Запад све енергичније гура БиХ у НАТО

"Покушаји да се БиХ увуче у НАТО све су енергичнији, али бар један дио те земље је против тога", каже руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов у инетвјуу за Спутњик.
Петар Иванцов - Фото: РТРС
Петар ИванцовФото: РТРС

Иванцов истиче да је руски утицај присутан у БиХ, али да у томе не види ништа лоше.

- Утицај није тако лоша ствар. Све зависи од тога каквим циљевима тежи. Да, наравно, као и свака држава ми желимо да будемо присутни у БиХ и да наше присуство одговара интересима које има наша држава. Нема ничег лошег у тим интересима, они нису уперени против БиХ нити против неког од њених народа. Наши интереси су у развоју обострано корисних веза у различитим областима. Као што је познато, ми политички подржавамо БиХ. Ми смо један од гаранта Дејтонског споразума и наш утицај у тим питањима је усмјерен, прије свега, на поштовање Дејтона, чији је циљ стабилна, самостална БиХ, која је дио регионалне сарадње која опет одговара интересима свих народа на Балкану - рекао је Иванцов у интервјуу за Спутњик.

Одговарајући на питање да ли сматра да је у БиХ на дјелу конфронтација Русије и САД, Иванцов је рекао да није склон посматрању америчко-руских односа кроз призму конфронтација.

- Ми имамо заједничке интересе, макар у томе што и ми и они желимо стабилност. Не желимо нови сукоб ни у БиХ, ни на Балкану у цјелини. Свакако, наше оцјене и приступ многим питањима развоја БиХ се разилазе, али ми разговарамо и бар досад смо се трудили да проналазимо разумне компромисе. Истина, одмах ћу се оградити: посљедњих четири-пет мјесеци политика и реторика Американаца према Русији постала су оштрије. Ми полазимо од тога да улога међународне заједнице и њених појединих актера у БиХ треба да има позитиван карактер. Неумјесно је постављати питање "или ми (тј. Запад), или Русија" - нагласио је Иванцов.

Коментаришући тезу да Русија своје интересе у БиХ "гура преко предсједника Републике Српске Милорада Додика", Иванцов је навео да је природно да Русија, када развија односе са Српском, блиско сарађује са Додиком јер је он предсједник Републике Српске.

- Тим прије што у нашем приступу и међународној политици и поштивању Дејтонског споразума има много тога заједничког. Уз то, имамо веома широке везе са Републиком Српском - економске, културне, хуманитарне - рекао је он.

Руски амбасадор сматра да су присутни покушаји "увлачења" БиХ у НАТО и да они постају све енергичнији.

- Мислим да је наш став добро познат и нема потребе да га објашњавам. Ми не сматрамо да чланство у НАТО доприноси јачању реалне безбједности неке државе. Противимо се даљем ширењу НАТО-а на Балкану. Али то је свакако суверени избор народа држава. И у датом случају видимо да у БиХ нема јединства у корист чланства у НАТО-у. Бар један дио БиХ је против тога - истиче Иванцов.

Он каже да нема наговјештаја да би се БиХ могла прикључити антируским санкцијама, јер је до сада досљедно поштовала неутралност у том питању.

- БиХ не само да се није прикључила санкцијама, напротив. Санкције су на свој начин одиграле позитивну улогу у развоју наших трговинско-економских односа. Значајно је повећан извоз у РФ, посебно пољопривредних производа. Немамо разлога за претпоставку да ће се таква ситуација промијенити на горе - истакао је руски амбасадор у БиХ.

Иванцов је рекао да не жели да спекулише о опасности од могућег распада БиХ, наводећи да Русија, као потписник Дејтонског споразума, подржава територијални интегритет БиХ.

Говорећи о изјави предсједника Чешке Милоша Земана да у БиХ може бити формирана база терориста послије њиховог пораза у Ираку и Сирији, Иванцов је рекао да у БиХ има радикалних организација, али да не сматра да је она расадник тероризма.

- БиХ је у значајној мјери муслиманска земља. Ислам је религија скоро половине становништва БиХ. Али то не значи да је БиХ расадник тероризма. Да, овдје има радикалних организација. Да, око 300 грађана БиХ је учествовало у оружаним сукобима у Сирији и Ираку. Мислим да их је око 60 погинуло, а око 70 се вратило у земљи. Ми сарађујемо с властима како на нивоу БиХ, тако и са властима Републике Српске у циљу супротстављања терористичкој пријетњи. Размјењујемо информације, разговарамо о тим темама. Што се тиче Русије, ми смо заинтересовани да се врши контрола кретања лица која се враћају из Сирије и Ирака како они не би дошли у нашу земљу - навео је он додајући да пријетњи има, али да оне постоје у читавој Европи.

- Ни БиХ у датом случају није неки изузетак. Постоји потенцијална пријетња и њој се треба супротстављати. А ми сарађујемо по тим питањима - нагласио је.

Говорећи о ратном дугу БиХ Русији за испоруку гаса, Иванцов је подсјетио на дужничке обавезе између Русије и БиХ.

- Ми смо БиХ били дужни 125 милиона долара. То је дио дуга који је отпадао на бившу југословенску републику у вези са трговинским операцијама између бившег СССР-а и бивше Југославије. Истовремено, постојао је дуг од 104 милиона долара за испоруку гаса у периоду сукоба 1992-1995. Дуго смо водили преговоре о рјешавању тих дужничких обавеза. На крају смо се договорили да ће Русија исплатити клириншки дуг од 125 милиона долара у новцу, што је и учињено. Новац је пребачен почетком августа и то питање је затворено - подсјетио је руски амбасадор.

Он је навео да је износ дуга БиХ према Русији за испоруку гаса са 104 милиона смањен на 97 милиона долара.

- То се десило зато што је разрађена схема између Гаспрома и БХ-гаса и Енергоинвеста - бх. организација које одговарају за тај дуг. Седам милиона долара исплаћено је на сљедећи начин: за сваких 1.000 кубика плаћа се по пет долара. Схема функционише, али она наравно није брза. То питање нема међудржавни карактер. Поставља се на плану комерцијалних односа између Гасрпома и бх. организација које се баве испоруком гаса у земљу. Нема разлога да се мисли да ћемо снажно притискати БиХ или тим прије примјењивати санкције по тим питањима. Ми не користимо санкције као оружје и утолико прије нисмо и нећемо то радити против БиХ - рекао је Иванцов.

Он је рекао да је на посљедњој сједници међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу у маја ове године изражена жеља да БиХ размисли о томе како убрзати исплату гасног дуга.

- Они схватају да проблем постоји. У оквиру међувладине комисије формира се специјална група за енергетику и мислим да ће гасни дуг бити једно од питања које ће тамо разматрати - истакао је он.

​Говорећи о отварању руског културног центра у Бањалуци, руски амбасадор је рекао да је то питање у надлежности Федералне агенције за питања ЗНД и дијаспоре.

- Да све зависи само од амбасаде, он би био давно отворен. Али тим питањима се бави Росотрудничество (Федерална агенција за питања ЗНД и дијаспоре). Они имају своје приоритете и распоред. Нажалост, нас засад нема у тим плановима. С друге стране, у Бањалуци успјешно функционише одјељење фонда Руски мир. Постоји библиотека. На бази тог одјељења основан је хор "Александар Невски". Тако да се везе и сарадња развијају по тој линији - рекао је Иванцов.

Он је навео да је жеља Русије и отварање културног центра и у Сарајеву, подсјетивши да на Филозофском факултету постоји катедра за руски језик на којој се школује 20-30 људи.

Одговарајући на питање да ли на званичном нивоу постоје идеје о могућности увођења директне авио-линије између Русије и БиХ, Иванцов је рекао да је ријеч о питању комерцијалне, а не политичке природе.

- Са овим бројем туриста летови нису комерцијално оправдани. Постоји идеја да се користи Бањалука као хаб за летове у Европу, као станица коју би могли да користе и наши грађани, и грађани БиХ за летове у Русију. Та се идеја разматра - рекао је руски амбасадор.

Извор: Спутњик