X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
03/10/2017 |  14:51 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Нобелова награда за физику Вајсу, Беришу и Торну за опажање гравитационих таласа

Нобелова награда за физику за 2017. ове године је додијељена за рад опажању гравитационих таласа, саопштила је данас Шведска краљевска академија науке у Стокхолму.
Добитници Нобелове награде за физику - Фото: AP
Добитници Нобелове награде за физикуФото: AP

Награђени научници Рајнер Вајс, Бари Бериш и Кип Торн из опсерваторије ЛИГО предводили су пројекат којим су опажени гравитациони таласи које је прије једног вијека предвидио Алберт Ајнштајн. Гравитациони таласи су изузетно благи дрхтаји у простору и времену које изазивају најекстремнији догађаји у свемиру попут судара црних рупа.

Нобелов комитет је саопштио да су њемачки Рајнер Вајс с Масачусетског института за технологију (МИТ) и амерички научници Бари Бериш и Кип Торн с Калифорнијског института за технологију су награђени "за одлучујући допринос ЛИГО детектору и посматрање гравитационих таласа".

Опажени гравитациони таласи су посљедица судара двије црне рупе и требало им је 1,3 милијарде година да стигну до Земље гдје их је забиљежио детектор ЛИГО (Ласерска интерферометарска опсерваторија за гравитационе таласе) у САД.

Сигнал је био изузетно слаб када је стигао до Земље, али је најавио револуцију у астрофизици, пошто су гравитациони таласи потпуно нов начин посматрања најекстремнијих догађаја у свемиру, навео је Нобелов комитет.

ЛИГО је пројекат на којем ради више од 1.000 истраживала у више од 20 земља. Добитници Нобелове награде су захваљући свом "ентузијазму и одлучности били непроцјењиви за успјех ЛИГО-а", наводи се у саопштењу.

Рајнер Вајс с МИТ-а рекао је за Асошијетид прес рекао је да је награда признање за рад хиљаде људи.

Ајнштајнова општа теорија релативитета из 1915. је предвидјела постојање гравитационих таласа, али је он сам сумњао да ће икада бити ухваћени.

Резултати посматрања која су предводили Нобелови лауреати су објелодањени неколико мјесеци пошто су ухваћени гравитациони таласи. Поред тога што су уочили гравитационе таласе, посматрања су назначила да у свемиру постоје црне рупе масом 30 до 60 маса Сунца и да се оне могу сударити. Накратко, гравитациона радијација из судара црних рупа је била много јаче него свјетлост свих звијезда у видљивом свемиру.

Послије судара гравитациони таласи су се проширили свемиром, као што се шире таласи површином воде кад у њу падне камен. Иако се крећу брзином свјетлости, било им је потребно хиљаде милиона година да стигну на Земљу, а онда је 14. септембра 2015. у 11.51 по средњоевропском времену, мали дрхтај ухваћен у лабораторијама ЛИГО.

Према Ајнштајновој теорији четвородимензионалан простор-вријеме вибрира с гравитационим таласима који се стварају када се маса убрза.

Црне рупе је, као и гравитационе таласе, предвидјела Ајнштајнова теорија из 2015. године. Више од 50 година већина научника је била убијеђена да црне рупе постоје као теоријска посљедица Ајнштајнове теорије, али да заправо не постоје у свемиру.

Постојање гравитационих таласа је први пут прихваћено крајем 50-их када су нова израчунавања показала да могу носити енергију и да би зато могли бити мјерљиви. Од тада се ради и на њиховом посматрању али су то научнии успјели тек 2015. сто година послије објављивања Ајнштајнове опште теорије релативитета која их је предвидјела.

Извор: Бета