Пароди: Нема више постављања рокова за власти БиХ
"Оригинално постављени циљани датум за закључење првог прегледа је био јануар 2017. године. Сада је наш циљ не постављати нове рокове за мјере, од којих је свакао повећање акциза најзначајнија, већ да се ради на пакету мјера које ће демонстрирати добро макроекономско управљање и показати напредак на пољу структуралних реформи", рекао је Пароди у интервјуу за Радиосарајево.
Имати добре буџете је од кључне важности за ММФ, напомиње он.
"С обзиром на то, да се налазимо у периоду припреме буџета институција БиХ и ентитета, биће потребно да са властима постигнемо споразум о кредибилним буџетима за 2018. годину. Ово значи да би нова мисија која би обавила преглед требало да направи цјеловиту процјену макроекономских дешавања и договори реформски пакет, а тек онда би надлежни ММФ-а могло да препоручи закључење првог прегледа у оквиру ЕФФ-а. Чак и да се програм врати на прави колосијек, први преглед не би могао бити завршен прије почетка 2018. године", истиче Пароди.
Медији су писали и о неким другим условима када је ријеч о аранжману БиХ са ММФ-ом?
Остале су још три претходне мјере. Прва претходна мјера се односи на усвајање повећања акциза чиме би се направио фискални простор за изградњу путева и аутопутева. Друга претходна мјера је усвајање новог закона о осигурању депозита у банкама у БиХ чиме ће бити комплетиран сет закона за модернизацију финансијског сектора. Трећа претходна мјера је иницирање дубинске анализе/дуе дилигенце за БХ Телеком и ХТ Мостар у циљу повећања транспарентности и смањења фискалних ризика. И, како сам већ раније рекао, поред осталих мјера које ћемо одредити заједно с властима ако/када наша преговарачка мисија дође у посјету БиХ, потребно је и постићи договор о буџетима за 2018. за институције БиХ и ентитете.
Шта можете рећи о укупном провођењу реформи који су договорени с ЕУ и међународним финансијским институцијама?
Провођење реформи те ширине и дубине које су предвиђене Реформском агендом, никада није ни могло бити једноставно, посебно у овако фрагментираном политичком окружењу. Ја могу нешто рећи из перспективе програмских питања ММФ-а. Могу рећи да су власти оствариле добар напредак тако што су модернизовале финансијски сектор и учиниле га сигурнијим, у складу с ЕУ стандардима.
Такође, ентитетске владе мудро управљају својим буџетима, чак и у одсуству буџетске подршке ММФ-а ове године. У томе су успјели великим дијелом јер су обуздали трошкове за плате и накнаде, тј. лимитирајући запошљавање и замрзавањем плата у јавном сектору. Ово није неопходно само да би се одржао ред у јавним финансијама, већ и да би подстакли запошљавање у приватном сектору.
У овом контексту, забринути смо да недавно повећање плате полицијским службеницима на бх. нивоу, те могуће повећање плата припадницима Оружаних снага може довести до непотребног притиска на буџет институција БиХ. ММФ се не противи повећању плата у јавном сектору. Ми, међутим, сматрамо да сва повећања плата и запошљавање од стране институција БиХ треба правити у контексту свеобухватне реформе јавне управе, коју је потребно чим прије поново покренути.
Према извјештају ревизора у Републици Српској дефицит је досегао износ од 145 милиона КМ. Власт оспорава ове наводе. Због те чињенице главни ревизор се нашао на удару у Републици Српској, због чега је дошло до кризе и у Народној склупштини Републике Српске. У којој мјери нам можете дати коментар у вези с овом ситуацијом?
Ја могу само с техничког аспекта коментарисати ово питање, које је веома битно за ММФ. У оквиру програма са ММФ-ом, власти су дужне, пратећи међународне стандарде, да достављају тачне и поуздане кварталне извјештаје о извршењу буџета. Дозволите ми, такође, да кажем да ови извјештаји прате врло конкретне смјернице и рачуноводствене стандарде који су посебно направљени за све наше чланице у сврху праћења програма ММФ-а.
Ми смо анализирали ситуацију и закључили да су подаци које су доставиле власти Републике Српске тачни и у складу са нашим захтјевима. Наша процјена фискалног дефицита буџета Републике Српске за 2016. ће вјероватно остати у великој мјери у омјеру од 35-45 милиона КМ. Дакле, ММФ-ова оцјена фискалног извршења Републике Српске за 2016. се није промијенила због ревизорског извјештаја, поручује Пароди.
Извор: Радиосарајево