Аналитичари: САД одбацују маску "хуманитарних мисија"
Америка више неће користити флоскуле о "хуманитарним мисијама" и "заштити људских права" за интервенције у другим државама, већ ће о заштити својих и савезничких интереса говорити отворено, наводе аналитички портали.
Упркос предсједнику САД Доналду Трампу, амерички глобални интереси су толики да Вашингтон неће добровољно препустити улогу свјетског полицајца никоме.
Специјализовани портали и часописи пренијели су истраживање, за које тврде да је дио извјештаја америчког Министарства одбране, из којег произилази да су САД на заласку своје моћи, те да се у средства за стопирање таквог сценарија убрајају распаљивање конфликата, интензивна пропаганда и манипулација јавним мњењем.
Истраживање указује на то да је америчка снага у свијету у јасном паду - умањена је улога САД у свјетској економији, америчка војна техника није доминантна као прије, дошло је до пада моћи Вашингтона у међународним политичким институцијама и сужен је глобални утицај америчке културе.
Аналитичари процјењују да се при томе мисли на информативне домете, филмове, серије, интернет и друга средства ширења утицаја.
"Пријети нам пад, али не и колапс", наводе у Пентагону, уз оцјену да су САД "преспавале" пад моћи и промјене на глобалном стратешком плану.
Као контрамјере, предложена је додатна инвестиција у војску и војни сектор, затим у медије који ће да шире амерички поглед на догађаје, те додјељивање већег утицаја тајним службама.
Трамп је јасно са говорнице УН поручио да се Америка неће уздржавати од интервенције у другим земљама, ако оцијени да јој је угрожен интерес или безбједност, а навео је један број држава које нису по вољи САД, као што је то био случај и са другим америчким администрацијама.
Амерички политички и војни аналитичари сматрају да САД нису искористиле пад СССР-а за тоталну побједу на глобалном нивоу. Нису сасвим угушили потенцијале Русије, а погрешно су процијенили да је Кина безопасна.
САД су чак крајем прошлог вијека пренијеле своју технику и неке производне капацитете у Кину да би се послије суочиле са чињеницом да је Пекинг остварио огроман економски бум и озбиљно запријетио интересима Вашингтона.
Неки аналитичари сјећају се и "добронамјерних савјета" Кинезима да искористе руску слабост и хаос деведесетих година прошлог вијека и узму неке важне територије Русима, на шта Кина није реаговала.
Данас су Русија и Кина много јаче повезане политички, економски и стратешки, а САД су се нашле у улози њиховог заједничког непријатеља.
Али, Америка нема гдје, јер се улога свјетског лидера који одлучује о свему не може испустити, прије свега због економских, а онда и свих других интереса САД.
У том погледу, ниједна америчка администрација не може да окрене леђа интервенционизму.
Џорџ Буш Млађи рекао је својевремено да САД "нису империјална велесила, већ велесила која ослобађа народе". То и јесте био вокабулар који је кориштен деценијама прије, а и послије њега за интервенције у другим земљама.
Али, у данашње вријеме, када је пад америчке позиције видљив, а улога "хуманитарног месије" уздрмана и истрошена, преостаје само директна и неувијена порука оних који заиста владају најјачом силом - САД на првом мјесту.
Укратко, умјесто сталних "хуманитарних мисија" и акција за "заштиту угрожених људских права", односно наводног "интервенционизма са људским ликом", слиједи отворени интервенционизам ради америчких интереса.
Суштина је увијек била иста, а вокабулар је чинио једину разлику, истичу аналитичари, наводећи Трампа као политичара који је престао да се служи мимикријом и рекао како стоје ствари и како су увијек и стајале.
Извор: СРНА