X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
донаторско
05/10/2017 |  12:45 ⇒ 13:19 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Источна Србија богата златом и бакром

Професор Рударско геолошког факултета у Србији Владимир Симић каже да је источна Србија богата златом и бакром.
Злато у Србији (фото: www.novosti.rs) -
Злато у Србији (фото: www.novosti.rs)

Како је рекао, према слободној процјени, има руде још колико је до сада ископано од почетка 20. вијека.

- Има јако интересантних лежиста у источној Србији - рекао је Симћ на седмој Међународној конфернецији о минералним ресурсима у Србији "Покретачка снага за економски развој", издвојивши Чукару Пеки.

Он је навео да је то једно релативно мало лежисте код Бора, али са врло богато рудом на око 500 метара испод земље.

- Испод тога се налази на један до 1,5 км порфирска минерализација, а то је оно што сада откопавамо у Мајданпеку и Бору. Тако да треба сићи у ствари на око два км испод земље у Чукару Пеки. Моја слободна процјена је да сигурно у источној Србији има још оволико колико је ископано од почетка 20. вијека па до данас. Али, ће бити потребно још много времена и новца да се уложи у истразизвнаја да би се дошло до економски оправданих пројеката - рекао је он.

Пројекат Чукару Пеки један је од најзначајнијих скорије објављених геолошких открића у свијету, у питању је порфирска минерализација са високим садржајима бакра и злата, а налази се у непосредној близини стогодишњег рудника бакра РТБ Бор.

Ту су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, а пронађена је и најбогатија бушотина на планети у којој је детектовано присуство злата од чак 50,3 грама по тони.

Према до сада истраженим лежиштима у свијету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холлистер у Америци, гдје се извлачи 27,20 грама злата по тони руде, а Чукару Пеки га превазилази чак двоструко, показују подаци Геолошког топографског института САД (УСГС).

Према цијенама злата и бакра на Лондонској берзи, у околини Бора крије се богатство вриједно готово 18 милијарди долара. Средства уложена у истраживање износе 20 милиона, а отварање рудника коштало би око пет милијарди долара.

Симић је нагласио да би релативно брзо могле у Србији да се ураде, преко Геолошког завода, карте минералне потенцијалности за сваки округ.

- Почевши од најперспективнијих за геолошка истраживања и за евентуално будуће рударство, па до мање интресантних. По мени, би то могло да се уради за четири до пет година уз озбиљан програма који мора да буде координисан од стране државе - навео је Симић.

Извор: Танјуг