Најбоља дјела новог нобеловца Ишигура
То дјело о Стивенсу, батлеру који ради на једном британском имању између два свјетска рата, екранизовано је са Ентонијем Хопкинсом у главној улози. Стивенс у књизи и филму жртвује шансу да уђе у везу са домаћицом куће (у филму је игра Ема Томпсон), због потпуно ирационалне лојалности према свом послодавцу.
У овом роману Ишигуро је врхунским књижевним умијећем осликао један свијет у нестајању, кроз судбину човјека који у остацима дана на сјетно меланхоличан начин говори о трагици живота, неоствареној љубави, дужности, достојанству и оданости. С фином иронијом, и без трунке сарказма, Ишигуро мајсторски успијева да дочара специфичност енглеског хумора, презир према америчким новотаријама или размишљања о оданости и вјерности. Захваљујући јапанском поријеклу Ишигуро је, са јасније дистанце, могао да види и препозна оно најкарактеристичније и најпрепознатљивије у његовој новој домовини, оцјена је критичара, као и да је филм снимљен по роману "један од ријетких који је успио савршено да дочара магију писане ријечи".
"Остаци дана" су Ишигуров најпознатији роман, али је Нобелову награду вјероватно добио за своје дјело из 2005. "Не дај ми никада да одем".
Ишигуро се храбро отиснуо у нови жанр СФ романом "Не дај ми никад да одем" чија је тема "веома снажна, опомињућа и актуелна, на први поглед узнемирујућа, али дубока емотивна", оцјена је британског критичара. У роману се прати прича о пријатељству, љубави, љубавном троуглу, а заправо је то прича о људском бићу, његовом смислу, његовој величини. Љупка и драга дјеца, јунаци овог романа, заправо су клонови. Човјечанство затвара очи пред тим да, једном створено, на било који начин, људско биће је дио природе и не може му се одузети право на емоције, на сопствено тијело и сопствени избор за живот, поручује Ишигуро. Занимљив је и третман стваралаштва (поезије и сликарства) у Ишигуровој визији будућности, он умјетност и праву љубав сматра јединим средствима да се избјегне, односно одгоди неизбјежно" .
Пошто је рођен у Јапану, а одрастао у Британији, његових осам романа простиру се на свим континентима и у свим епохама, али углавном говоре о унутрашњем бићу главних протагониста.
Он елегантно пише о историји, оданости и дисциплинованом стоицизму усред великог бола.
Сара Данијус, трајни секретар Шведске академије, описује Ишигуров стил као "мјешавину Џејн Остин и Франца Кафке... уз дашак Марсела Пруста", додајући да "је створио свој аутентични естетски универзум".
Први Ишигуров роман који је стигао до српских читалаца, захваљујући СКЗ, био је "Сликар пролазног свијета" у коме се вратио у свој завичај - Јапан. "Сликар пролазног свијета" захвата све велике Ишигурове теме и приповједачке поступке: промашене животе чије се нити одмотавају кроз сећања, тешке историје, оклијевања, погрешне изборе и (не)свјесно порицање одговорности за сопствене поступке и одлуке, као и непоузданог наратора из првог лица, који с једне стране ограничава читаоца да стекне реалнију слику окружења у коме се радња романа одиграва, али с друге продубљује увид у унутрашњи комплексни и, врло често, амбивалентни и конфликтни свијет главног јунака", пише британска критика.
Роман је освојио Вајтбредову награду за књигу године и био у најужем избору за Букера, што ће Ишигуру поћи за руком још три пута у каријери (освојиће га 1989. за "Остаци дана"), сврставајући се тако у ред најуспјешнијих аутора од оснивања ове престижне свјетске књижевне награде.
Читаоце посљедњег романа "Закопани џин" (2015.) Ишигуро транспортује у фантастични свијет змајева и магије, створивши нешто што Гардијан назива: "Игром престола са савјешћу".
Од осам романа које је до сада Ишигуро написао, пет је већ објављено на српском језику. Издавачка кућа Дерета објавила је четири: "Остаци дана", "Сликар пролазног свијета" и "Закопан џин ", а Плато два: "Не дај ми никада до одем" и "Неутјешна".
"Закопан џин" је Ишигуров први роман након десетогодишње паузе и говори о страхотама заборава и снази сјећања, доноси снажну параболу о љубави, освети и рату. "Ријетко се дешава да приче са змајевима и бајколиким створењима и висока књижевност иду заједно, као што је случај у "Закопаном џину". Једно је сигурно, Ишигуро је остао вјеран себи и својој намјери да никад не напише два, макар слична романа и да нас, притом, никада не остави равнодушним", констатовао је главни уредник Дерете Александар Шурбатовић . Овај издавач се већ припремио да ове године објави књигу са пет прича новог нобеловца "Ноктурно" као и роман "Неутјешна" који је управо штампао Плато.
Серију романа Казуа Ишигура започела је Српска књижевна задруга, која је још 1991. објавила његов роман "Сликар пролазног свијета". За Ишигура су чули и читаоци који нису раније читали његове књиге, али били су фасцинирани филмом "Остаци дана" који је снимљен по овом роману. Дерета га је објавила тек 2009. године када је филм већ имао осам номинација за Оскара и низ других мање познатих филмских награда.
Извор: АТанјуг