Eгзит донио више од 150 милиона евра српској привреди
Резултати истраживања, које је спровео „ТИМ Центар”, показују да је овогодишњи „Exit” домаћој привреди и Србији донио 14,4 милиона евра, те је тако од оснивања фестивала до данас домаћа привреда остварила више од 150 милиона евра директне економске користи од „Exita”.
Ове године је новосадски фестивал забиљежио рекорд од преко 215.000 посјетилаца из више од 60 земаља свијета.
Међу њима су предњачили гости из земаља некадашње Југославије који су чинили 23,2 одсто публике, док је велики број гостију стигао из земаља Западне Европе - 21,6 одсто од укупног броја посјетилаца.
Међу страним фановима Exita највише их долази из Велике Британије, Њемачке, Холандије и Белгије, а расте и броја гостију из Италије, Француске, Ирске и Шпаније.
Ове године је било и нешто више посјетилаца из Источне и Југоисточне Европе који су заједно чинили 14,2 одсто од укупног броја, а међу њима предњаче они из Турске, Мађарске, Грчке, Румуније и Бугарске.
Расте и број посјетилаца и из Русије, Украјине, Пољске, Чешке и Словачке, истичу организатори.
Констатно расте и број туриста ван европског континента, а ове године је њихов укупан број увећан чак за трећину.
Тако су они чинили 6,3 одсто од укупног броја, а међу њима највише је Американаца, Аустралијанаца и Кинеза, који заједно чине половину ваневропских гостију, док су у другој половини ове групе туристи из Бразила, Јужне Кореје, Јапана, Тајланда и других удаљених дестинација.
Они уједно највише троше и у Србији у просјеку остављају преко 600 евра по особи.
Слиједе их гости из Западне Европе са 532 евра, док природно најмање трошкове има домаћа публика са просјечно потрошених 312 евра, па у просјеку, посјетилац „Exita” за вријеме фестивала потроши чак 431 евро.
Истраживање је још једном потврдило и да велики број страних гостију на Exitu искористи прилику да посјети и Београд, те још неке мање дестинације у Србији, гдје се у просјеку задржавају два до четири додатна дана.
Од анкетираних посјетилаца чак 98 одсто је изјавило да ће сигурно или са великом сигурношћу поново доћи на „Exit”.
Готово 64 одсто туриста допутовало је баш због фестивала, док једна трећина, углавном домаћих гостију, наводи да би свакако посјетила Нови Сад.
Чак 50.8 одсто анкетираних каже да им се због „Exitа” поправило мишљење о Новом Саду, док 46,5 одсто тврди да је су повољно мишљење које су већ имали задржали.
Просјечна старост публике „Exit” фестивала је 25,6 година и високообразовани посјетиоци чине већину.
Публику са купљеним улазницама чини 50,9 одсто запослених, 39,7 одсто студената и 3,5 одсто средњошколаца, а 5,3 одсто заједно чине сви остали.
Истраживање је рађено на репрезентативном узорку током трајања фестивала, а анкетирани су искључиво посјетиоци који су улазницу купили, док су учесници, радници, представници медија и других институција изузети.
Када се економском ефекту који је „Exit” имао у Србији дода и установљених 10.1 милион евра доприноса „Sea Star” фестивала Хрватској привреди, као и 9,9 милиона евра од „Sea Dance” фестивала црногорској привред и засад непроцјењен ефекат „Revolution” фестивала на румунску економију, „Exit Лето љубави” региону је укупно донијело најмање 34 милиона евра.
Тиме је, како наглашавају организатори, потврђено да се ради о једном од највећих фестивалских подухвата у свијету, који је овог љета окупио преко 350.000 људи из више од 90 земаља свијета на чак четири узастопна фестивала у региону.
Извор: Политика(Танјуг)