Шотра: Требиње је мој завичај
Овај пут Здравко Шотра у Требиње је дошао као учесник "Филмског кампуса" у организацији Кинотеке Републике Српске.
- Одавде сам поникао и овдје се увијек враћам. Сваку прилику ћу користити да овдје проведем вријеме. У овом мјесту сам снимио много тога. На примјер "Повратак Дучића". Правио сам документарни филм о њему, о изградњи Херцеговачке Грачанице. Искористио сам прилику па сам снимио и серију "Рањени орао" и давао сам савјете сам својим колегама да овдје долазе. Али мислим да више никоме не треба савјетовати да долази у Требиње. Требиње је све популарније у Београду. Познато је као мјесто гдје човјек треба да оде и проведе лијепе дане - прича Шотра.
Да тур-оператери стављају у свој програм "Анђелкину капију" и да је серија "Рањени орао" привукла велики број туриста у Требиње Шотру пријатно изненађује.
- Чуо сам то. У Београду смо, у једном дворишту снимили гдје Анђелка живи. Али нисмо имали овакав амбијент испред капије и то смо пронашли овдје у Требињу. Онда се посјетиоци нађу у чуду. Покушавају да уђу у кућу, а оно нема тог дворишта, јер је он у Београду. Па помисле да је серија велика превара - нашалио се он.
Шотра прича и да је у Требињу нашао оно што је изгубио у Стоцу. Зато увијек радо долази. Вјерује да ће тек сада све више људи долазити у Требиње, јер имају шта да виде - непатворену љепоту и аутентичност, што се, прије свега, налази у људима и ријеци Требишњици, медитеранским улицама и пјеснику који је прославио град.
- У "Рањеном орлу" сам направио неколико кадрова док Анђелка шета поред Требишњице, који су испали толико добри и одали слику нестварне љепоте. Овоме граду предстоји лијепа будућност и мислим да ће се тек почети развијати - сматра Шотра.
Главна глумица Анђелка је требало из Београда да иде на службени премјештај у Македонију - како је написала Мир-Јам, због чега је Шотра промијенио сценарио и она је дошла у Требиње. Шотра је снимио много филмова и серија у току своје каријере, а на питање са којим глумцима највише воли да ради, одговорио је "са добрим".
- Али и међу њима има људи који су ми најдражи. Мислим, не само мени, него и многим другим људима, најдражи човјек је био Драган Николић. Не само добар глумац, него како се каже у наслову књиге о њему "Господин мангуп". И мангуп и господин значи, и драг човјек и добар глумац. Све у једном. Таквог сигурно нећемо скоро видјети. Његова сахрана је показала да је то један од најожаљенијих људи у Београду. Ја сам сарађивао са свим генерацијама, почевши од оних којих се више нико не сјећа до ових сада студената режије и глуме. Много је глумаца прошло кроз мој посао - присјетио се он.
Шотра чега год да се дохвати то, народски речено, и позлати. Готово да није снимио серију и филм које нису у кратком периоду доживјели велики успјех.
- За то рецепт не постоји. Не знам ни одакле црпим инспирацију ни енергију. Нисам ничему приступао са научног становишта, нити критички. Радио сам само срцем и да детаљно изведем сваку причу до краја. То су људи препознали вјероватно. Не знам други одговор - рекао је Шотра.
Каже да му је одавно било вријеме да "затвори радњу".
- То сам стотину пута рекао. Па онда хајде још само ово. Па онда да завршимо и "Santa Maria della Salute", а сада имамо и нашег земљака Пиштала који је написао сјајну књигу о Тесли и његовом животу и младости па ми не да ђаво мира и покушавам нешто у вези са тим. Не знам хоћу ли имати снаге да то доведем до краја. Али је ствар потпуно смислена и добра - најавио је Шотра.
Извор: Глас Српске