Црнадак информисао истражну комисију о свом и раду МИП
На саслушању пред члановима Комисије Црнадак је рекао да министарство треба да износи ставове структура које чине власти, али да проблем у вођењу спољне политике представља то што БиХ нема закон ни стратегију о спољним пословима, због чега се сав посао води на основу смјерница из 2003. године садржаних на двије-три странице.
Црнадак се нада да ће приједлози закона и стратегије о спољним пословима БиХ бити готови до наредне сједнице Предсједништва БиХ 14. новембра.
Као природни спољнополитички приоритет БиХ , он је навео односе са Хрватском и Србијом, за које је рекао да су добри, конструктивни и усмјерени ка даљем јачању. Додао је да о европским интеграцијама, регионалној сарадњи, економској дипломатији и поправљању општег имиџа БиХ у свијету нема размимоилажења у БиХ.
"Када је ријеч о НАТО-у, мислим да смо нашли добар оквир с обзиром да у БиХ нема пуне сагласности о овоме", рекао је Црнадак наводећи да за активирање Акционог плана за чланство у НАТО, ако се изузму предизборне приче, у БиХ постоји пуна сагласност.
Добијање МАП-а, истакао је Црнадак, зависи од тога да ли ће НАТО инсистирати на стопроцентном испуњавању услова, у које спада и књижење перспективних војних локација, а у чему има проблема, или ће ти услови бити флексибилније тумачени.
"Зависи, који ће од ова два приступа превагнути и одлука је на другима, не на БиХ", рекао је Црнадак.
Осврћући се на случај амбасадора БиХ у Холандији Мирсаде Чолаковић, против које је био вођен дисциплински поступак због отварања дипломатске поште, Црнадак је рекао да ће у наредних шест дана одлучити да ли ће се жалити на одлуку дисциплинске комисије, којом је она ослобођена одговорности.
"Циљ ми је да не ослабимо додатно систем и функционисање дипломатско-конзуларне мреже у чему већ има слабости", нагласио је Црнадак.
Он је додао да министар иностраних послова нема везе с именовањем амбасадора, које је у искључивој надлежности чланова Предсједништва БиХ.
"Ако не буде промјена, мислим да би било добро да на крају мандата информишем Предсједништво да је у одређеним елементима именовања амбасадора, конзула и почасних конзула, потребно укључити и Министарство иностраних послова", закључио је Црнадак.
Према оцјени предсједавајућег Истражне комисије Барише Чолака, потребно је радити на томе да амбасадори не буду у функцији странке или одређеног члана Предсједништва, већ да раде у интересу БиХ.
"Црнадак је успио да нађе мјеру представљања БиХ на коју нема суштинских примједби креатора спољне политике БиХ", рекао је члан Комисије Огњен Тадић.
Као разлог за данашње саслушање у Истражној комисији, чије је формирање иницирао хрватски делегат у Дому народа Марио Караматић, данас је, између осталог, наведено да се Црнадак само једном појавио на сједници Дома народа, при чему је своја одсуства правдао честим службеним путовањима.
Извор: СРНА