Словенци у недјељу бирају новог предсједника
Ту функцију су до сада обављали Милан Кучан у два мандата, Јанез Дрновшек, Данило Турк и Борут Пахор, актуелни предсједник који ће се борити за још један мандат.
Ако буде потребан други круг, он ће бити одржан 12. новембра.
Кандидати сза предсједника су Људмила Новак из странке Нова Словенија - хришћански демократи, Марјан Шарец са Листе Марјана Шарца, Маја Маковец Бренчич из Странке модерног центра - СМЦ, Борут Пахор са листе Дејан Жидан и група бирача, Ангела Ликович, која представља Глас за дјецу и породицу и Борис Попович са листе Словенија заувјек.
Кандидати су и Романа Томц из странке Словенске демократске странке - СДС, Сузана Лара Краусе са листе СЛС - Словенска народна странка и Андреј Шишко из Покрета Сједињена Словенија.
У бирачки списак је уписано 1.716.039 са правом гласа.
У Словенији не влада нарочито велики интерес за предсједничке изборе, па ни изборна кампања не побуђује пажњу шире јавности.
Сматра се да је Словенији потребан предсједник са визијом, који мора заједно са другим актерима на словеначкој политичкој и друштвеној сцени потражити општи друштвени консензус о будућности те републике са јасно опредјељеним циљевима за будућност, јер се догађају велике геополитичке промјене.
Словенија, сматрају аналитичари Међународног института за балканске и блискоисточне студије мора себи да постави нове циљеве, упркос томе што је чланица ЕУ. Изговарања, да ће држава у основи слиједити политику ЕУ указују на то, да Словенија нема јасне визије за будућност.
Држава би, како се сматра, морала да пронађе своја решења и реализује своје интересе, што значи да мора да развија билатералне односе изван ЕУ и тражи нова тржишта, на којима до сада Словенија била незнатно присутна.
Словенија се, наиме, од 2008. године налази у комплексној економској и политичкој ситуацији. Поједине бонитетне агенције у посљедње вријеме дају боље оцјене овој земљи, што значи да се полако побољшава политичка ситуација.
Држава је још од осамостаљивања 1991. године снажно политички поларизована и непрестано се одвија оштра борба између тзв. снага континуитета (бивши комунисти), које симболизује бивши предсједник Милан Кучан и снага словеначког прољећа, које симболизује бивши премијер и предсједник Словеначке демократске странке (СДС) Јанез Јанша.
Актуални предсједник Пахор је на прошлим предсједничким изборима наступио као предсједник Социјалдемократа (СД), а на предстојећим ће бити независни кандидат, јер је његова странка одбила да га кандидује. Због тога аналитичари сматрају ће он овом приликом бити пуки посматрач догађаја, јер се за вријеме свог мандата по правилу није мјешао ни у једно важно питање за земљу.
Од њега се након прошлих избора очекивало да ће унијети нови замах у словеначки политички простор, да ће се наметнути у региону и на међународној сцени, али се то није догодило, сматрају аналитичари.
Очекивало се да ће постати конкуренција тадашњем предсједнику Хрватске Иви Јосиповићу, који је био препознатљив и поштован у региону и међународним круговима, ооцјењују аналитичари ИФИМЕС-а.
Пахор не само да није у томе успио, већ је његов углед, како се наводи, блиједио и међу самим бирачима, јер је у предсједнички стил увео нешто што не спада у предсједничко понашање, као што су, на пример, "разговор са златном рибицом", те имао сличне гафове.
Био је, оцјењују аналитичари, и најслабији словеначки лидер од када га прате бројне хипотеке међу којима је и слабо стање у словеначкој војсци, фијаско у арбитражном соразуму са Хрватском који је он потписао, затим опозив тог споразума од Хрватске, као и то да је дозволио да Загреб ојача своју присутност у региону за који се сматра да мора поново постати приоритет.
Извор: Танјуг