Објављена књига Андрићевих текстова непознатих широј јавности
Издвојени есеји и критике у тој књизи указују на једног мање познатог Андрића који је, испитујући поједине ауторе књижевних појава, пажљиво истраживао и књижевну и биографску грађу и скрупулозно јој приступао, истичу из Просвете.
Осим познатијих радова о Петрарки и Лаури, Хајнеу, Мицкијевичу, Стриндбергу, Витмену, Горком, умјетничке прозе о Бајрону, публицистичких текстова о фашизму у Италији и писцима који су у то вријеме дјеловали, у књизи се појављује готово непознат краћи текст о Томасу Ману "Југословенске њиве" (1925), затим непознат текст из 1951. године, "Двестота годишњица Велике енциклопедије" - о дјеловању француских енциклопедиста Волтера, Дидроа, Русоа и других, као и непознат рад о Виктору Игоу.
Текстови уврштени у ову књигу су ријетко објављивани, каже директор Просвете Драган Миленковић.
"Поједини есеји толико су свјежи, као да их је (тада) млади Андрић написао протекле ноћи и однио у уредништво часописа у коме су први пут објављени. Да су само текстови 'Легенда о Лаури и Петрарки' и 'Бајрон у Синтри' међу корицама ове књиге, она би била празник за читаоце у Србији. Али, ту су и редови о Томасу Ману, Максиму Горком, а за писца овог поговора и можда најпријатније изненађење, текст о Андрићевом сусрету са Лазом Лазаревићем у спомен кући чувеног кинеског писца Лу Сина у Пекингу", написао је Миленковић.
Он је у поговору књиге истакао да то издање, објављено на 125. годишњицу Андрићевог рођења, "велика част и невјероватно топла и снажна подршка њиховој издавачкој кући".
Квалитету књиге сигурно доприноси исцрпан и зналачки предговор једног од најбољих познавалаца Иве Андрића, покојног професора Радована Вучковића.
У књизи први пут се, сакупљени међу корицама једне књиге, појављују пишчеви есеји, фрагменти из медитативне, дневничке прозе и рукописне заоставштине, у којима Андрић промишља теме, идеје и проблеме везане са стране ауторе и различите културе.
- Организована на овај начин, књига "О страним писцима", иако доноси публиковане текстове, представља, у својој цјеловитоси, новину у рецепцији Андрићеве есејистичке прозе - истиче Миленковић.
Пред читаоцима је нов, свеж и подстицајан рукопис кроз који се види како се Андрићев књижевни и читалачки укус развијао кроз вријеме.
- С посљедњом страницом ове књиге, читалац ће сигурно моћи да каже да боље разумије Андрићев поглед на књижевност, историју, на питање књижевних узора и утицаја - закључио је Миленковић.
Извор: Танјуг