latinica  ћирилица
30/10/2017 |  15:38 | Аутор: РТРС

Стиже зима, а с њом и посебан облик депресије

С почетком зимског рачунања времена, код многих се у душу уселе и осјећања сјете и сивила. Код неких то није обично нерасположење изазвано мањком дневне свјетлости - код неких је то сезонска депресија, позната као СЕД.

Овај поремећај расположења изазива низ симптома, укључујући и предуго спавање, чежњу за храном богатом угљеним хидратима и гојење.

Пошто се разликује од клиничке депресије, која најчешће доводи до несанице и губитка апетита, СЕД се мијеша са другим "лакшим" поремећајима понашања, а у ствари је само различита верзија исте болести.

"Људи који имају СЕД су подједнако болесни као они који пате од клиничке депресије", каже Бренда Мемехон, психијатар Универзитета у Копенхагену.

Међутим, важно је истаћи да постоји и много облика поремећаја расположења који се такође јављају у периоду јесени и зиме и који имају сличне епизоде као СЕД, али се не сврставају у клиничку депресију.

Није утврђено зашто се СЕД јавља, али постоје сумње да је повезан са еволуцијом. Око 80 одсто оних који пате од овог поремећаја су жене, нарочито млађе, док се код старијих симптоми могу изгубити.

"Пошто утиче на велики дио популације, многи истраживачи мисле да је СЕД посљедица чувања енергије у прошлости", каже Роберт Левитан, професор Универзитета у Торонту.

"Прије десет хиљада година, током леденог доба, ова биолошка тенденција успоравања током зимског доба била је корисна нарочито за жене у репродуктивном периоду, јер трудноћа захтијева много енергије. Међутим, сада смо друштво које функционише 24 сата дневно и од нас се очекује да смо све вријеме активни, што може бити врло напорно. Међутим, не можемо сазнати колико људи осјећа симптоме СЕД-а."

Многи биолошки системи учествују у човјековом осјећају мотивисаности, енергичности и организованости у нашем биолошком часовнику. Познато је да допамин и норепинефрин играју кључну улогу у погледу тога како се будимо. Такође, утврђено је да се мелатонин, хормон који контролише сан, код људи с озбиљним обликом СЕД-а лучи у погрешно вријеме током дана.

Од значаја је и серотонин, неуротрансмитер који регулише расположење. Све је више доказа да је серотонин под директним утицајем дневног освјетљења. Наиме, кад свјетлост падне на ћелије мрежњаче у дну ока, оне шаљу сигнал у дио мозга који интегрише различите чулне спознаје са контролом биолошког часовника. Такође, он је повезан са другим дијелом мозга из ког потичу сви рецептори серотонина у мозгу.

Пошто зими имамо мање дневног свјетла, ова мрежа се не активира довољно често, па код неких људи долази до драстичног пада серотонина, што повећава шансу за настанком епизоде депресије.

Међутим, у неким народима забиљежен је изненађујуће мали број случајева овог поремећаја, а међу њима су и Исланђани.

"Они као да су генетски заштићени од СЕД-а", каже Левитан.

За људе из СЕД спектра постоји много лијекова, а најпопуларнији је терапија свјетлошћу, којом се вјештачки стимулишу неуротрансмитери у мозгу.

Такође, јако је важно да људи с овим поремећајем избјегну да превише спавају и да раније устају.

Извор: Б92, Guardian