Благојевић: Споразум измијењен на штету Српске
Благојевић је у том смислу оцијенио да је све то учињено комбинацијом противуставне владавине свих високих представника и небригом и незнањем политичких и иних других актера позваних да бране уставну позицију Српске.
Он је додао да су Дејтонски споразум, а посебно Анекс четири, који је донио Устав БиХ, измијењени на штету Српске која се, погрешним вођењем оних који су је "водили", лишила својих надлежности у области индиректног опорезивања.
Благојевић је напоменуо да је ова материја према "слову" Устава БиХ, које је и данас остало такво, уставна надлежност Српске, што је, када се погледа текст Устава БиХ, случај и са Војском Републике Српске.
"Међутим, Српска је пристала за вријеме владе Младена Иванића да се на ниво БиХ пренесе све што се тиче политике индиректног опорезивања и пореза на додату вриједност", подсјетио је Благојевић.
Он је истакао да поменути порез представља најважнију ставку у приходовној страни буџета, а Српска је на наведени начин пристала да се о томе одлучује у Сарајеву, умјесто у Бањалуци.
"Други, једнако важан губитак је укидање Војске Републике Српске и преношење свих послова одбране на ниво БиХ, што је учињено у вријеме када је Драган Чавић био предсједник Српске, а коалиција СДС-ПДП имала већину у Народној скупштини. Но, не смије се заборавити да је и СНСД Милорада Додика гласао за то, тако да и он сноси свој дио одговорности", сматра Благојевић.
Он је истакао да су сви политички актери пристали на Амандман један на Устав БиХ, којим су прихватили противправну одлуку америчког адвоката Робертса Овена о Брчко дистрикту, којом је нарушен територијални интегритет и уставноправни капацитет Српске на том дијелу њене територије.
"Исто ствари стоје и када је ријеч о систему јавних набавки, Закону о државној помоћи... Ово су били примјери како је Српска, сагласношћу оних који су је 'водили', пристајала да буде развлашћена од својих уставних надлежности. Томе се требају додати и бројни други случајеви насиља високог представника, али су и сви ти акти касније прихватани од представника Српске, тако да се садашња власт и опозиција у Српској не могу ослободити ни од тог вида своје одговорности", рекао је Благојевић.
Он је нагласио да Српска у што скоријој будућности треба и мора да у свој Устав унесе одредбу којом би било прописано да Република нормама кривичног закона /прописивањем кривичних дјела/ штити свој идентитет /назив/ и своје уставне надлежности од неуставног преношења и преузимања.
Благојевић је навео да би одмах затим на том плану требало усвојити допуне Кривичног законика Српске.
"Такође, у Устав би требало унијети одредбу да ако се правним актима или било каквим другим активностима Српска угрожава у мјери која доводи у питање њен идентитет и постојање, Република задржава право на иступање из БиХ, о чему се одлука доноси на референдуму грађана Српске", нагласио је Благојевић.
Прије 22 године у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса као кључних докумената за проведбу и функционисање државе настале међународним уговором.
Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.
Извор: Срна