latinica  ћирилица
21/11/2017 |  17:58 | Аутор: РТРС

Косачов: Србија сама да одлучи да ли да вјерује НАТО-у

Шеф руског Спољнополитичког одбора Савјета Федерације Константин Косачов изјавио је да Србија сама треба да донесе одлуку да ли да вјерује НАТО-у и истиче да је Русија одавно одлучила да тој алијанси не вјерује.
Константин Косачов - Фото: ТАНЈУГ
Константин КосачовФото: ТАНЈУГ

"Не верујемо му откад нам је после окончања Хладног рата обећао да се неће ширити на исток. Све се то показало као лаж", рекао је Косачов за "Спутњик".

Косачов је указао на то да не треба гледати шта кажу НАТО чиновници, већ да треба обраћати пажњу на стратегију НАТО-а коју одређује америчка оријентација на доминацију у свијету.

Он каже да је, паралелно са изјавама генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да Алијанса поштује војну неутралност Србије и да треба сама да одлучи да ли ће дати дипломатски статус запосленима у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, читао и изјаве замјеника помоћника државног секретара САД "који је сасвим јасно покушао да диктира Србији шта треба да ради са центром у Нишу".

"Нажалост, Американци наручују музику у НАТО-у, и тако ће бити и даље. Зато овде не треба гледати шта кажу НАТО чиновници. Треба обраћати пажњу на стратегију НАТО-а коју одређује америчка оријентација на доминацију у свету. Та стратегија се састоји у ширењу, у томе да што више земаља претвори у своје вазале и сателите, а са онима који нису сагласни са тим обрачунава се као са земљама које се усуђују да раде нешто што се разликује од `једино исправне` оријентације. Зато бих да сам на месту Србије стопут проверио сличне изјаве пре него што им поверујем на реч", напоменуо је Косачов.

Он сматра да су све невоље у међународном праву почеле на Балкану, те наглашава да су оптужбе да Русија подрива стабилност региона бесмислене.

"То што се на адресу Русије износе свакојаке оптужбе, па и најбесмисленије, није, нажалост, ништа ново. Кроз те оптужбе се реализује општа стратегија обуздавања Русије. Русија сама, или уз врло малу подршку других земаља, брани мултиполарност савременог света", истакао је Косачов.

Он је навео да се Русија супротставља униполарном моделу који свијету нуде САД и њихови најближи савезници, а која не само да не може да рјешава глобалне проблеме савременог свијета, већ их врло често додатно ствара, као што се видјело на примјеру Ирака, Сирије.

"Али, није то почело са `арапским пролећем`, нити у Либији, Ираку и Сирији, него знатно раније - на Балкану. Једнострано признање Хрватске и Словеније деведесетих, прво од Немачке, а онда и од целе ЕУ, било је полазна тачка која је окренула уназад развој Европе", каже Косачов.

Он је рекао да су поступци Запада према Југославији, према Балкану, испровоцирали све потоње догађаје, а да су кулминација тих поступака догађаји 1998-1999. године и бомбардовање СР Југославије, те једнострано проглашење независности Косова.

"Подсетио бих и на одлуку Американаца да направе војну базу на Косову - Бондстил, другу по величини после Рамштајна у Немачкој. Та одлука донесена је крајем 1999. године, много пре него што је /једнострано/ проглашена независност Косова и прије него што су пожуриле да га признају неке друге западне државе", рекао је Косачов.

Он је додао да се на тај начин десила окупација, у том тренутку неодвојивог, дијела СР Југославије и Србије.

"Тада је ситуација на Балкану још једном радикално дестабилизована. Већ тада је Русија улагала све напоре да се ситуација врати у оквире међународног права, и та позиција остаје непромењена за руску спољну политику према Балкану", рекао је Косачов.

Извор: СРНА