latinica  ћирилица
08/12/2017 |  21:37 ⇒ 21:42 | Аутор: РТРС

Приједор- Промовисан роман "Олујни бедем"

У Приједору је вечерас промовисан роман "Олујни бедем" српског књижевника Дејана Стојиљковића.
"Олујни бедем" Дејан Стојиљковић - Фото: СРНА
"Олујни бедем" Дејан СтојиљковићФото: СРНА

Стојиљковић у новом роману обрађује средњовијековну Србију и догађаје који су претходили Косовском боју, односно период од 1386. до 1389. године.

Он је истакао да је у питању српски витешки роман, каквих већ има у свјетској књижевности.

"Разлика је у томе што ја говорим о конкретним догађајима - о паду Ниша у јесен 1386. године, опсади од 25 дана, те о великом турском поразу на Плочнику о коме наша јавност не зна много", рекао је Стојиљковић.

Он каже да је желио да разбије стереотипе о неким српским поразима од Османлија.

- Ти порази реално не постоје. Ми нисмо изгубили Косовску битку као што нисмо изгубили ни Бој на Плочнику, нити многе друге. Желим да разбијем стереотип да смо стално губили од Турака. Нелогично је да као ми губимо од њих, а Турцима је требало 200 година да поразе Кнежевину Србију - рекао је Стојиљковић.

Он је додао да већ ради на наставку романа "Олујни бедем", који ће се звати "Учитељ мачевања", а у плану је укупно пет дијелова.

- Задњи дио ће се звати "Посљедњи Немањић", а бавиће се деспотом Стефаном Лазаревићем, према мојем мишљењу, највећим владаром у историји српског народа, већим и од Душана и од његовог оца, кнеза Лазара. То је човјек који је први прогласио Београд својом престоницом и који је на многе начине ударио темеље српске државе - истакао је Стојиљковић.

Млади романописац познат је и као филмски и стрип-сценариста, а радио је на сценарију тренутно најпопуларније домаће серије "Сенке над Балканом".

На промоцији у Приједору, која је одржана у организацији Народне библиотеке "Ћирило и Методије", о Стојиљковићевим романима "Дуге ноћи и црне заставе" и "Олујни бедем" говорио је писац Славиша Павловић, који је рекао да су оба дјела нешто за чим српска књижевност вапи.

- Ми смо народ који има богату, витешку и честиту историју, али генерацијама уназад нисмо успјели да је покажемо, да представимо себе. Све вријеме смо у књижевности били окренути ка неким другим правцима, тако да се о најславнијем периоду српске историје, средњем вијеку, врло мало зна - рекао је Павловић.

Он је додао да оба ова Стојиљковићева романа приказују, осим витештва, врло занимљиве приче о тадашњем начину живота у Србији, како се говорило, јело и пило, који су мачеви ковани и какав је кодекс једног народа.

Извор: СРНА