Шта за српску културу значи упис на УНЕСКО-ву листу нематеријалног насљеђа? (ВИДЕО)
То ће, у великој мјери, допринијети да овај сегмент културног насљеђа постане препознатљивији у свијету, кажу надлежни, и најављују нове приједлоге за упис на Унескову листу.
Након породичне славе, која је на Унескову листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства уврштена 2014. године, сада је на тој листи и коло. Коло је виталан облик традиционалне културе и веома распрострањена игра у актуелној играчкој пракси Србије, а уписом на Унескову листу препозната је и призната његова вриједност.
Србија се уписом народне игре коло јесте обогатила свејтску културну баштину, наравно, то нам даје основ и подстрек за додатно чување наше етномузиколошке традиције, даје нам подстрек за очување и јачање аматеризма, каже Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Србије.
Коло, као најпопуларнија игра међу Србима, представља печат актуелних тенденција ка јачању сопственог идентитета. Има интегративну друштвену функцију, његује колективни идентитет на различитим нивоима у заједници и представља симбол националног јединства и саборности.
- Заштитили смо једну игру у колу која се средином 20. вијека називала Народно коло, па и дан-данас се често назове Народно коло, у актуелној пракси у медијима ћемо често срести и префикс Српско коло, дакле Ужичко коло – ја бих рекао – то је оно што би био синоним у овом тренутку за овај тип игре - напомиње Здравко Ранисављевић, предсједник Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије.
- Он има једну невероватну саборну функцију, кохезивну функцију јер интегрише све чланове друштва у једно нераскидиво заједништво, а при томе заиста функционише као препознатљив симбол српског националног идентитета - поручује др Селена Ракочевић, Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
Надлежни најављују да ће процес предлагања за упис на Унескову листу бити настављен јер Србија има шта да понуди кад је ријеч о нематеријалној баштини – за сљедећу годину планирана је номинација пјевања уз гусле, а након тога и фрулашке праксе.