Нeшенел интерест: Пет мjеста на којима би у 2018. могао избити рат

Свијет је успио да се провуче кроз већи дио 2017. године без катаклизмичног сукоба великих сила. У неким дијеловима свијета (прије свега у Сирији) напетости су значајно смањене. У другим је, већ ионако тешка ситуација постала још напетија, оцјењује тај амерички двомјесечник.

Како се оцјењује у тексту Роберта Фарлија, пет криза које би велике силе могле довести у сукоб током 2018. године су Сјеверна Кореја, Тајван, Украјина, јужно крило НАТО-а и Персијски залив.

Сјеверна Кореја је, несумњиво, најопаснија спољнополитичка криза са којом се свијет данас суочава.

Успејх Пјонгјанга у развијању балистичких ракета, комбинован са дипломатским неискуством Трампове администрације, створио је изузетно опасну ситуацију.

Сјеверна Кореја је, изнова изводећи ракетне пробе и нуклеарне тестове протекле деценије, показала да није склона да се уруши пред америчким притиском.

САД су одговориле дипломатском недоследношћу, пошто су високи званичници често давали супростављене изјаве у року од неколико сати.

Ситуацију компликује то што и Сјеверна Кореја и САД имају превентивне планове – САД да униште сјевернокорејске комуникације и инсталације прије него што ракете буду лансиране, а Сјеверна Кореја да такву судбину избјегне.

Таква ситуација могла би лако да доведе до погрешних процена било које стране и до потенцијалог рата у који би могли да буду увучени Јапан и Кина.

Што се тиче Тајвана, Нeшенал интерест оцењује да недавне агресивне изјаве кинеских војних и дипломатских лидера наговјештавају да барем неки у Пекингу верују да се војна равнотежа помјерила у њихову корист. 

Такво опажање је говото сигурно преурањено и не дијели га цијело руководство НР Кине, али је ипак опасно.

Кина је такође појачала војну активност у региону иако, узевши у обзир њен растући војни профил, то важи за скоро сваки регион на њеним границама.

САД су одговориле смиреношћу, осуђујући кинеске кораке и најављујући крупне продаје оружја Тајвану.

Трампова администарција је, међутим, замутила дипломатске воде својим конфузним ставом о Сјеверној Кореји, који је укључивао и позив Кини да појача санкције према Пјонгјангу.

У односима Пекинга и Вашингтона, који захтијевају предвиљивост и пажљиву дипломатију, значајни играчи у Кини и САД изгледа да су спремни да прихвате неизвјесност, што би могло довести до разорног сукоба.

Ситуација у Украјини остаје напета, гдје влада крхки прекид ватре на истоку земље, констатује Нешенал интерест.

У самом Кијеву, демонстације и бизарна сага са бившим грузијским предсједником Михаилом Сакашвилијем покренула је питања о стабилности владе.

Сукоб би могао избити на више начина. Колапс украјинске владе, који би би у теорији био користан за Москву, могао би довести до нестабилности и насиља. Снаге блиске Москви могле би се осетити ојачаним, а сам Владимир Путин могао би да види прилику да зауземе већи дио Украјине.

С друге стране, колапс владе у Кијеву могао би на власт довести крајње десничаре, што би само долило уље на ватру сукоба у источној Украјини.

Иако је Трампова администрација одустала од млаке подршке који је Кијеву пружао Барак Обама, озбиљан руски војни упад у Украјину, запријетио би да увуче Европу и САД у сукоб са Русијом.

Када се ради о јужном крилу НАТО-а, оцењује магазин, односи између САД и Турске су практично урушени протекле године, док су се Анкара и Москва значајно приближиле.

Турско отуђење од Европске уније и САД, симболизовано куповином руског оружја, могло би водити ка значајној промјени у регионалном односу снага.

Нешенал интерест истиче да Турска, Русија и САД не виде рат као разуман начин за рјешење те нове дипломатске ситуације. Али Турска је изузетно значајна земља и њен став утиче на исход догађаја у Сирији, Ираку, Ирану, на Балкану и Кавказу.

Помијерање турске дипломатске оријентације могао би да има непредвидиве посљедице дуж њених граница, посебно када се ради о курдским аспирацијама за стварање државе, а могло би утицати на спор у Нагорно-Карабаху.

Такав развој догађаја могао би имати посљедица по начин на који државе југоисточне Европе размишљају о својој привржености НАТО-у. То би могло да учини да било Москва, било Вашингтон, погрешно процјене снагу својих карата.

Осврћући се на Залив, Нешенал интерест указује да је на Средњем истоку готово увек било сјеме сукоба великих сила, иако то сјеме ретко даје плод.

Док се грађански рат у Сирији вуче ка завршетку, пажња се скреће на конфронтацију између Ирана и Саудијске Арабије.

Ријад и даље изгледа да је лак на оружју, и склон да свуда види умешане руке Техерана. Иран, са своје стране, наставља да шири свој утицај у Ираку, Сирији и другде.

Трампова администација је, пак, углавном прихватила побједу Асадовог режима у Сирији, и преокреће своје напоре на супростављање Ирану у региону.

То је укључило и давање бланко чека Саудијској Арабији у Јемену и на другим мјестима, што би могло лако да доведе до претеране самоувјерености у Ријаду.

Да ли би Ријад и Техеран могли да сузбију свој рат?

Рат је избијао у Заливу и раније без укључивања остатка свијета, али Ријад је показао јасну спремност да изгради дипломатску и војну коалицију против Ирана, можда и дотле да у њу укључи Израел. Са Русијом која поново потврђује свој положај у региону, врло је лако замислити сукоб великих сила.

Оцјењујући да неизвесност коју је створила Трампова администрација није пружила могућност другим државама да наступе, Нешенал интерест закључује да се њоме повећава могућност погрешних процјена у кризним и некризним ситуацијама.

Надајмо се да ће Трампов спољнополитички тим, док се формира и сазријева, развити досљеднији приступ дипломатији који ће умањити пријетњу коју представљају неке од тих криза, истиче Нeшенал интерест.

Извор: Танјуг