Гојазност и дијабетес – паралелне епидемије савременог доба
Скоро 40 одсто особа у Србији које имају дијабетес тип 2 у тренутку откривања болести биле су гојазне. У Европи се број гојазних особа удвостручио у протекле четири деценије. Тренутно је свака пета особа гојазна, а предвиђања су да ће до 2030. године чак сваки други Европљанин бити гојазан.
Свјетска здравствена организација упозорава да сваки гојазан мушкарац има десетоструко већи ризик да развије тип 2 шећерне болести од његовог вршњака који није гојазан, док је код гојазних жена тај ризик већи 30 пута.
Док упоредо са епидемијом гојазности расте и епидемија дијабетеса тип 2, посебно забрињава чињеница да се старосна граница гојазних, а тиме и дијабетичара, све више помјера према млађим генерацијама.
- Подаци показују да је у Европи свако треће дијете узраста од 11 година предгојазно или гојазно. Један од три гојазна дјечака и двије од пет гојазних дјевојчица ће у животу обољети од шећерне болести типа 2. Уколико гојазност настави овим темпом раста, наша дјеца ће имати краћи животни вијек него њихови родитељи - каже Едита Стокић, ендокринолог Клиничког центра Војводине.
Докторица истиче да је превенцијом гојазности, која се заснива на правилној исхрани и редовним физичким активностима, могуће спријечити и одложити настанак дијабетеса типа 2.
Уколико до гојазности ипак дође, она се лијечи дијетском исхраном, повећањем енергетске потрошње, медикаментима и хируршки, што знатно даље утиче и на превенцију дијабетеса типа 2 или његову прогресију и компликације.
Стокићева савјетује да током ових славских и празничних дана калкулишемо са храном, да будемо умјерени и не преједамо се, да једемо мање парчиће и кад год можемо замијенимо висококалоричне намирнице оним мање енергетске вриједности, и што је најважније да се много више крећемо.
Посебно забрињава све већа учесталост гојазности код дјеце, а статистика каже да у региону Европе једно од троје дјеце узраста 11 година је предгојазно или гојазно.
- Ако погледамо гојазне дјечаке, један од тројице у перспективи у свом будућем животу ће обољети од шећерне болести, а када посматрамо дејвојчице, двије од пет њих ће у перспективи добити тип 2 шећерне болести - објаснила је Стокићева.
Према њеним ријечима, лијечење гојазности заснива се на одговарајућој дијетској исхрани – смањити количину хране, мијењати састав намирница које се уносе, а с друге стране водити рачуна да се повећа и ниво физичке активности.
- Уколико медицинска нутритивна терапија и повећан ниво физичке активности, не доведе до адекватних резултата, у лијечењу гојазности и превенцији типа 2 шећерне болести, на располагању су медикаменти, али ријеч је искључиво о лијековима који су регистровани за лијечење гојазности, а не о бројним препаратима којима нас свакодневно обасипају у рекламама - закључила је докторица Стокић.
Изворе: РТС