Српски пчелари открили много уноснији бизнис од производње меда
Овај најдрагоцјенији и најскупљи пчелињи продукт од српских пчелара откупљују фармацеутске и козметичке компаније из САД и користе га за скупе креме против бора и ботокс, у производњи лијекова за кардиоваскуларне и реуматске болести, као и за медикаменте за више од 40 најтежих врста аутоимуних болести.
Прије три године пчелињи отров почео је да сакупља и Топлица Ђорђевић из Сврљига, иначе предсједник Удружења пчелара у овом крају које има 10.000 кошница, највише у Србији.
- Производња пчелињег отрова је пионирски подухват. Веома мали број пчелара ради ово. Нас у Сврљигу има највише, десетак, док се у осталим крајевима у Србији пчелари појединачно овим баве. Законски нису регулисани ни производња ни промет пчелињег отрова, због чега смо принуђени да преко Босне шаљемо пакете отрова у Америку. За 100 грама отрова добије се око 7.000 долара - указује Ђорђевић.
Процес производње пчелињег отрова траје 45 минута. Да би се добио један грам, неопходно је 15 пчелињих друштава, које морају 1.000 пута да убоде. Рачуница је једноставна, али цијела процедура није нимало лака. Руси и Кинези, каже, у овоме предњаче, и тамо је ова грана пољопривреде веома развијена.
- Када би се то законски регулисало, много би лакше за све нас пчеларе ишли и продаја и пласман производа, јер је отров доста тражен. Ово је развојна шанса овог краја због саме цијене пчелињег отрова. Цијена меда варира и некада га буде, некада не, а производња пчелињег отрова зависи од самог пчелара, колико ће он да сакупи - наводи Ђорђевић.
Уређај за сакупљање пчелињег отрова, каже он, састоји се од рама са жицама испод којих се налази стаклена плоча. Уређај се у почетку намаже медом како би привлачио пчеле и постави се испред кошница. Кроз жице се пропушта струја напона 9-12 вати у трајању од пет до шест секунди, затим се прави пауза од пет-шест секунди и понавља процес пет до шест пута. Чим прва пчела избаци отров, она избацује и феромон узбуне који узнемирава и привлачи остатак друштва. Капљице падају на стаклену плочу, одакле се отров касније сакупља.
- Са плоча на којима пчеле убодом остављају љековиту супстанцу, скидају се кристали отрова и чувају на температури између минус 80 и 115 степени. Нажалост, Србија нема велике потребе за пчелињим отровом, или је то за нашу индустрију скупо, па нас зато досад нико из наше земље није контактирао - каже Ђорђевић.
Пчелињи отров је смјеша органских киселина и различитих хистамина и користи се у апитерапији за санацију појединих болести. Раније се користио за санацију реуме, ишијаса, упале зглобова, спондилозе, а у посљедње вријеме примјењује се и код обољелих од Паркинсонове и Хоџкинове болести, мултипле склерозе, приликом лијечења болести зависности. Истраживања су показала да пчелињи отров има јак токсични ефекат на болесне ћелије, конкретно, на ћелије захваћене различитим врстама канцера.
Козметичка индустрија, кажу пчелари, углавном користи змијски отров, јер је јефтинији и лакше се набаве веће количине. Поређења ради, да би се добила количина отрова колико га има у једном змијском уједу, потребно је стотину пчелињих убода.
Извор: Блиц