Турбулентна година – шта је обиљежило политичку 2017. годину? (ВИДЕО)
Дан Републике Српске – 9. јануар. Српска окићена и свечана. Први пут, на бањалучким улицама, парада. Не пркоса, како су је неки назвали. Већ поноса, свих оних са којим је расла и развијала се.
И ту је почело оспоравање права Српској. Да слави, и да у томе учествује Трећи Република Српска пук Оружaних снага БиХ. Најгласнији је био Бакир Изетбеговић, који је чак затражио истрагу о томе. Tу уједно почиње и његова политичка "креација" у овој години. Услиједио је безуспјешни покушај ревизије пресуде Србији по тужби БиХ. Затим је изразио наду да ће БиХ признати самопроглашено Косово, а Републици Српској запријетио ратом.
"Слијед једне политике – Изетбеговић старији, Изетбеговић млађи. Њима је изгледа важније да Изетбеговић старији оставио у аманет БиХ Ердогану и Турској него да имају добре и добросусједске односе са сусједним земљама", рекао је декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Радомир Лукић.
Испод тепиха, извучена је прича о наводном геноциду у Сребреници. И то кроз измјене Кривичног закона, према којима је негирање геноцида кажњиво затвором до 10 година. Кажњивим су, са више адреса, настојали да наметну и провођење референдума. Због оног о Дану Републике, предсједник Српске стављен на “црну листу” САД, а пропао је покушај да за референдум одговарају предсједник и чланови референдумске Комисије. Правосуђе БиХ низало је такве политичке одлуке. Уставни суд БиХ потврдио је одлуку Суда БиХ да касарна Велики Жеп у Хан Пијеску буде укњижена на БиХ. У преводу, Српској би на тај начин била отета 11.474 квадратна метра. Одговор на ту одлуку је Резолуција о војној неутралности, коју је Парламент Српске, прецизније, владајућа већина, усвојила усред осамнаесте октобарске ноћи, и то у малој сали. Због тога што је опозиција, користећи, како су тврдили, парламентарне методе, по други пут, блокирала велику салу, али не и рад скупштине.
"Опозиција је тим потезом, тим беспотребним егзибиционизмом изгубила дио кредибилитета код гласача зато што нису постигли циљ нити су блокирали Парламент, што је ван сваке памети, блокирати једну институцију. Политичка борба се одвија на изборима", изјавио је политиколог Војислав Савић.
А тамо гдје је опозиција из Српске на власти, у Сарајеву, заједничке институције одавно не функционишу. Како би, када нема јасне парламентарне већине. Доказ за то је једини закон који је усвојен у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ – закон о акцизама и то из петог покушаја. Није функционисао ни однос институција Српске и њених представника у заједничким институцијама. Због таквог односа, Српској је ускраћено 748 милиона марака. Криза у односима и у Федерацији – гдје су све гласније поруке о трећем ентитету – хрватском.
"Непосредно је конкретно проблем Изборног закона. Ту је центар сукоба али се из међународне перспективе, кроз свјетске медије, свјесно гура у други план и не помиње се Мостар, који је највећи проблем гдје имате берлински зид између бошњачког и хрватског народа", истакао је професор Факултета политичких наука Ненад Кецмановић.
"Политика је постала самој себи сврха. Због тога и имамо кризу власти", сматра политички аналитичар Срећко Латал.
А кризу у односима политичких лидера Хрвата и Бошњака овај пут изазвала је пресуда Хашког трибунала Прлићу и другима, чије је изрицање пало у сјену самоубиства Слободана Праљка у судници. Док је за Изетбеговића пресуда херцеговачкој шесторки - тачка на тамну страну историје, за Човића је разлог да се, ако треба, на чекање стави европски пут БиХ. Пред затварање својих врата, Трибунал у Хагу, изрекао је и доживотну казну. Шесту по реду. Поново Србину – генералу Ратку Младићу.