Безбједна Вам нова, 2018. година!
Народима на Блиском истоку и Балкану то не треба посебно објашњавати јер живе на политички трусном и нестабилном подручју. Да ли се на Балкану може поновити историја у смислу обнове сукоба, подстакнутим са стране?
Балкан је постао зона замрзнутог конфликта, па тако могућност да до обнове конфликата дође, постоји. Та могућност је наглашена тим више што су у Сирији “подијељене карте“ и што би игра великих могла да се пресели на нови терен. Балкан, нарочито дио Балкана за који се увријежио назив “западни“, као створен је за то.
Раст руског политичког утицаја на Блиском истоку рапидно расте и шири се на сјевер Африке. Путин је након боравка у Сирији, гдје га је на војном аеродрому Хмејмим дочекао Башар ел Асад, продужио до Египта. Генерал Ел Сиси је од руског предсједника тражио да Русија војно помогне Египат и жалио се на проблеме које му стварају САД, а највећи је америчка намјера да заједно са Саудијцима у Египту врате на власт Муслиманску браћу.
Сарадњу са Русијом отворено нуди и Омар ел Башир, предсједник Судана. Најмоћнији човјек у Либији, генерал Халид Хафтар, неколико је пута боравио у Москви у намјери да изгради чврсте везе са Русијом. Како се ствари одвијају, Русија је на добром путу да обнови утицај који је на Блиском истоку и сјеверу Африке имао Совјетски Савез.
Геополитичари, нарочито англо-саксонски, Блиски исток, сјеверну Африку и Балкан, посматрају као једно геостратешко подручје. Логично је да се одмјеравање снага између Русије и Америке, тачније америчке “дубоке државе“, а она тренутно креира америчку спољну политику, измјести на Балкан.
Међутим, ни у Сирији ствари нису дефинитивно завршене, иако је Исламска држава доживјела крах и у физичком облику више не постоји. Сукоби ниског интезитета ће тињати и даље, али Балкан постаје приоритет за велике нафтне корпорације, најважнију полугу америчке “мочваре“.
Изградњу руских енергетских и кинеских трговинских токова треба онемогућити, те ће Брајан Хојт Ји имати пуне руке посла да оснажи савез Заева и лепезе албанских политичких партија које су Заеву омогућиле да састави македонску владу, али му, очито, не иде. Заев губи конце због неслоге албанских партија те могућност нових, ванредних избора, није далеко.
Стари опробани метод, хаос, можда је боље рјешење. Стварањем хаоса на Балкану Кина би се удаљила од грчких лука и Новог пута свиле према Балкану и ЕУ. Хаос би уједно онемогућио полагање цијеви за Турски ток, иако се Американци труде да тај циљ остваре у билатералним преговорима са Турском. Ердогану се нуди дио Сирије, улазак у ЕУ, гас и нафта који би из Заливских земаља преко “турског“ дијела Сирије био транспортован према ЕУ. Све у замјену да Русији окрене леђа тако што би затворио Босфор за руске бродове и сукобио се са Асадовим снагама. Али, спуштао се Ердоган низ америчко уже и “умало се уже не претрже“.
Стога Турска гради аутохтону политику, руководећи се искључиво својим интересима, при чему је видан отклон од НАТО, што истовремено значи и наставак удаљавања од САД.
Налог који је Конгрес упутио Пентагону да истражи, и Конгрес упозна са нивоом сарадње земаља Западног Балкана са Русијом, указује на америчку забринутост, али и ријешеност да се Русија удаљи с Балкана, а сви који су с Русијом остварили економске, политичке, а нарочито војне везе, на адекватан начин санкционишу.
За уклањање с власти неподобних балканских владара користиће се “Заев методологија“. У Београду је улога Заева повјерена Драгану Ђиласу, од којег се очекује да из трке за градоначелника Београда изађе као побједник и тако се устоличи за лидера уједињене опозиције.
У Сарајеву је Заев, главом и брадом, врло чест гост. Око њега се редовно окупе опозиционари из Српске и тако из прве руке добијају упуства “како против Додика“. Огњен Тадић је изјавио да остаје вјеран принципима борбе Савеза за промјене, али се не слаже са методологијом која се опозиционарима нуди, и да не жели учествовати у томе. Све су прилике да Тадић о методологији коју не жели прихватити неће јавно говорити, а разлози због којих не жели у коло са другима могу се сажети у оно што је рекао ужем кругу сарадника: “Једном ће народ за то сазнати“.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске на свечаној паради поводома Дана Републике представиће почасни вод од 50 припадника који ће продефиловати у новим униформама, а командант ће предати рапорт предсједнику Српске. Претходне године та част припала је воду Република Српска пука који је рапортирао Младену Иванићу, члану Предсједништва БиХ, након чега је услиједила мучна истрага и саслушање оних који су одобрили присуство војника на свечаној паради.
Муп Српске ће представити ново оружје и нове снаге, као и ријешеност да се супротстави свим безбједносним изазовима, ризицима и пријетњама с којима је суочена Република. Биће то најљепша честитка грађанима Српске који више од свега желе да 2018. буде безбједна.