latinica  ћирилица
04/01/2018 |  13:37 | Аутор: РТРС

Малешевић: Сузбити насиље међу дјецом, чак и ригорознијим мјерама

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић оцијенио је да друштво не ради довољно на сузбијању вршњачког насиља које представља све већи проблем заједнице, те поручио да је неопходно предузети све да би овај проблем био стављен под контролу, чак и ригорозније мјере.
Дане Малешевић - Фото: РТРС
Дане МалешевићФото: РТРС

"Не радимо довољно и не радимо сви заједно да се вршњачко насиље сузбије, него се одговорном сматра само школа, а не цијела друштвена заједница", рекао Малешевић Срни.

Он је оцијенио да није довољно радити само са дјецом, него да је неопходно и са родитељима остварити адекватну сарадњу, а веома су значајни и педагози, психолози, медицински радници и друге институције.

"Вршњачког насиља је увијек било, само је питање у ком интензитету. Разлика је та што је то данас много видљивије, јер дјеца имају могућност да телефонима и другим уређајима сниме дешавања, те да их објаве на друштвеним мрежама", рекао је Малешевић.

Омбудсман за дјецу Републике Српске Драгица Радовић рекла је Срни да је основни проблем што се овакво понашање код дјеце не препозна на вријеме.

"Један број школа у таквом понашању дјетета не препознаје насиље, због неразумијевања проблема или политике незамјерања не види проблем, те наводе да су дјеца увијек то радила и да је то саставни дио њиховог одрастања", рекла је Радовићева.

Она је истакла да су васпитно-образовне установе посебно одговорне и обавезне да таква понашања на вријеме препознају, због све присутнијег психичког насиља - сталног понижавања, омаловажавања, кориштења погрдних имена, те исмијавања дјететовог изгледа или особина, застрашивања дјетета и слично.

"Одређени број школа предузима потребне мјере, али без сарадње са дјететом и његовим родитељима. Осим тога, реакције које услиједе најчешће се односе на посљедице насилног понашања, а не на узроке који су до тога довели", рекла је Радовићева.

Она је напоменула да само изрицање васпитно-дисциплинске мјере без адекватне психолошке, педагошке или друге стручне помоћи и подршке дјетету, не рјешава проблем насиља међу дјецом.

"Школе које такво понашање и препознају очекују да то неко други ријеши или да временом такво понашање престане, а игнорисање је највећи проблем, јер је такво понашање одраслих подстицај за дјецу да се и даље тако понашају", упозорила је Радовићева.

Она је рекла и да један број школа крајње одговорно приступа препознавању насилног понашања дјеце и препознавању дјеце жртава насиља, те да има добру сарадњу са родитељима.

"Сваки ученик под истим условима има право на образовање у средини без насиља, а родитељи и наставници имају одговорност за стални надзор и благовремену реакцију у свим случајевима насиља међу дјецом", рекла је Радовићева.

Према њеним ријечима, родитељи и наставници су на заједничком задатку у одрастању дјеце и они морају сталном и стварном комуникацијом показати да имају исти циљ.