Научници открили зашто су неки људи лијеворуки

У посљедњих неколико деценија постојало је више теорија о томе зашто су неки људи лијеворуки укључујући чак и она мишљења да то зависи од нивоа стреса мајке у трудноћи.

Истраживање из 1980. године показало је да се то да ли ћемо бити лијеворуки или десноруки одређује прије рођења, ултразвучни прегледи указују већ на осму недјељу трудноће. Већ у 13. недјељи бебе почну да сисају лијеви или десни палац.

Раније се такође сматрало да генетске разлике између лијеве и десне хемисфере мозга одређују да ли ће се особа боље служити лијевом или десном руком. Међутим, студијом која је објављена прошле године дошло се до сазнања да би одговор могао да се крије у кичменој мождини.

Екипа научника са Универзитета Бокум, у сарадњи са другим универзитетима из Холандије и Јужне Африке, открила је да је активност гена у кичменој мождини била асиметрична оној у материци и могла би да буде баш оно што одређује да ли ће особа били лијеворука или деснорука.

Активност руку започиње у мозгу, дијелу званом моторни кортекс, који шаље сигнал кичменој мождини, која ту активност преводи у покрет. Научници су открили да беби, док расте у материци, до 15. недјеље трудноће, моторни кортекс и кичмена мождина још нису повезани, али је већ предодређено којом ће се руком више служити.

Другим ријечима, беба може да прави покрете и одабере "омиљену руку" и прије него што мозак почне да контролише тијело.

Проучавајући ово, истраживачи су анализирали експресију гена у кичменој мождини од 8. до 12. недјеље трудноће. Пронашли су значајне разлике у лијевом и десном дијелу кичмене мождине који контролишу покрете руку и ногу.

Разлика у експресији гена може утицати различито на лијеве и десне дијелове кичмене мождине, што резултира тиме да неко буде лијеворук или деснорук, тврде научници.

Извор: Б92