latinica  ћирилица
17/01/2018 |  09:05 ⇒ 14:45 | Аутор: РТРС

Представнички дом ПС БиХ о Изборном закону

Расправом о Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ данас је настављена сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ започета 21. децембра.
ПД Парламентарне скупштине  БиХ - Фото: РТС
ПД Парламентарне скупштине БиХФото: РТС

Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, који је у јулу на приједлог Клуба хрватских делегата усвојен у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, разматра се по хитном поступку.

Ријеч је о приједлогу измјена и допуна које је утврдио Хрватски народни сабор /ХНС/, а којима се регулише избор хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ из Федерације БиХ /ФБиХ/, те спроводе одлуке Уставног суда БиХ, које се односе на избор делегата у Дому народа ФБиХ и изборе у Граду Мостару. Једном од главних измјена настоји се обезбиједити да се хрватски члан Предсједништва БиХ бира на територији ФБиХ са већинским хрватским становништвом.

Током распараве посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић истакла је да у Вијећу народа Републике Српске хрватски народ већински представљају чланови хрватских странака, што није случај у Дому народа Парламента Федерације БиХ. Истакла је да је од осам хрватских делегата у Вијећу народа Републике Српске пет чине делегати из хрватских странака.

Посланик НДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Момчило Новаковић оцијенио је да нема сврхе расправљати ни давати подршку ниједном од приједлога измјена и допуна Изборног закона БиХ док странке из Федерације БиХ /ФБиХ/ не доставе усаглашен приједлог. Истичући да не подржава овај законски приједлог, он је рекао да неће подржати ни приједлог измјена и допуна Изборног закона које је у парламентарну процедуру доставио СДА.

Предсједавајућа Представничког дома Борјана Кришто навела је да се предложеним измјенама спроводе одлуке Уставног суда БиХ у вези са Изборним законом и да се њима обезбјеђује опште начело демократије по којем један народ другом не бира политичке представнике. Она је додала да рјешења која садржи овај закон обезбјеђују праведан начин избора чланова Предсједништва БиХ те попуњавања Дома народа Парламента ФБиХ.

Наставак сједнице и расправе о Приједлогу измјена и допуна изборног закона БиХ обиљежила је полемика посланика СНСД-а и Савеза за промјене о томе ко коме мора да захвали на броју посланика. у овом Дому.

На дневном реду сједнице је и Приједлог закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2018. годину, Приједлог закона о осигурању депозита у банкама БиХ и извјештаји Канцеларије за ревизију институција БиХ о финансијској ревизији 74 институције БиХ за 2016. годину, те о финансијској ревизији извршења буџета институција БиХ за наведену годину.

За расправу о буџету чека се представник министарства финансија

У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ који расправља о Приједлогу закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2018. годину дата је пауза док се не обезбиједи присуство представника Министарства финансија као овлаштеног заступника Предсједништва БиХ, које је предложило буџет за ову годину.

Прије паузе, посланици СББ-а Мирсад Исаковић и А-СДА Јасмин Емрић изразили неслагање са предложеним законом.

Исаковић је као проблем означио текуће грантове и преструктурирање буџетских средстава.

"Уложићемо амандман на средства буџетских резрерви у износу 360.000 за чланове Предсједништва БиХ и 180.000 за Савјет министара", најавио је Исаковић наводећи да би та средства требало преусмјерити за неке друге намјене.

Према Емрићевим ријечима, највећи проблем када је у питању буџет БиХ представља ограничење глобалним фискалним оквиром.

"Нема политичке воље за његово повећање у сврху побољшања привредног амбијента у БиХ", нагласио је Емрић.

Он је оцијенио да предложени буџет представља празан административни документ који се бави финансирањем институција БиХ.

Предсједништво БиХ утврдило је и у парламентарну процедуру доставило Приједлог закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2018. годину у укупном износу нешто нижем од двије милијарде КМ, при чему је за финансирање институција БиХ предвиђено око 950 милиона КМ, а за сервисирање спољног дуга нешто више од милијарду КМ.

Прије наставка сједнице, предсједавајућа Дома Борјана Кришто дала је паузу до 13.00 часова у току које су се чланови оба дома Колегијума Парламентарне скупштине БиХ састали са предсједником Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић.

Извор: СРНА