latinica  ћирилица
23/01/2018 |  20:11 ⇒ 20:51 | Аутор: РТРС

Хоће ли коначно бити процесуирани ратни злочини над Србима? (ВИДЕО)

Високи судски тужилачки савјет БиХ прихватио је Информацију Радне групе о Нацрту измијењене Стратегије БиХ за рад на предметима ратних злочина.
Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине - Фото: РТРС
Високи судски и тужилачки савјет Босне и ХерцеговинеФото: РТРС

Уколико ентитетске владе и влада Брчко Дистрикта, Савјет министара и Парламентарна скупштина БиХ, прихвате понуђене измјене, крајњи рок за процесуирање свих предмета ратних злочина биће продужен до 2023. године За Републику Српску то је нова нада да ће коначно бити процесуирани ратни злочини над Србима.

Суђења за ратне злочине у БиХ требало би да буду окончана до 2023. године. Стратегијом за рјешавање тих предмета која тек треба да добије "зелено" свјетло предвиђено је да се мање сложени случајеви са Суда и Тужилаштва БиХ спусте на ентитетско правосуђе.

"Дали смо рок да се до тада заврше сложени и мање сложени предмети, али то не значи да се не могу завршити сљедеће године. Требало је одавно мање сложене предмете спустити на ентитете, а сложене овдје оставити и завршили би се одавно", рекла је Ружица Јукић, потпредсједник ВСТС БиХ.

Сазнајемо да ће близу 500 предмета ратних злочина по познатом извршиоцу у БиХ тужилаштву, најмање 200 бити уступљено ентитетским правосудним институцијама. Стратегија предвиђа да се остатак од 300 најсложенијих случајева ратних злочина на Тужилаштву и Суду БиХ приоритетно рјешава. 

"Увијек стављам дозу опреза, јер се ради о Суду и Тужилаштву БиХ, требало би да буду процесуирани јер најсложенији случајеви до сад нису, а односе се на злочине над Србима и зато је ова приоритетизација предмета јако битна", истиче Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске.

Осим одређивања приоритета над предметима ратних злочина, Стратегија предвиђа формирање Надзорног тијела које ће имати механизме за појачану контролу и евентуално кажњавање тужилаца који не раде предано на предметима ратних злочина.

"Надзорно тијело које надгледа провођење Стратегије, када утврди да се одређени циљеви и мјере не спроводе, може да поднесе захтјев за дисциплинско кажњавање тих лица, што значи да смо увели систем контроле и евентуалног кажњавања", додао је Којић.

Наду да ће ратни злочин над Србима у Подрињу или предмети Дудаковић, Мркоњић Град и други коначно бити процесуирани, буди чињеница да су у Надзорном тијелу и два члана из Републике Српске и да ће прије усвајања ове Стратегије своје мишљење дати Влада Српске и невладине организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата.