Да ли ће и Француска кренути из ЕУ?
Спутњик је поводом изјаве шефа Јелисејске палате питао француске стручњаке шта стоји иза оваквог става.
Жерар Филош, синдикални и политички дјелатник, бивши члан Социјалистичке партије и евроскептик, каже за Спутњик да Макрон осјећа да је оно "не" које су Французи рекли на референдуму 29. маја 2005. године у међувремену додатно ојачало и да би ова опција опет побеијдила ако би сада био расписан референдум.
"Французи су тада рекли не Саркозију и Оланду, имајући у виду да су њих двојица пропагирали идеју либералне Европе са њеним правилима, а која је на крају изазвала раст незапослености, неједнакости, сиромаштва са једне стране, али и богаћење оних који су већ били богати и у чијим се рукама налази велики капитал", објашњава Филош.
Он сматра и да је то признање Макрона неки знак слабости. "Макрон балансира на ивици ножа. Он не ужива подршку ни лијевих ни десних, без обзира на резултате анкета. Макрон је 'чедо' крупног бизниса Француске, банака и оних девет милијардера који контролишу 95 одсто најутицајнијих медија. Како је говорио Жан Домерсон, 'Макрон живи на рачун тога што други губе', а још и захваљујући расколу леијвих снага које још увијек подржава велики дио радне снаге", сматра Филош.
Он каже и да Макрон своју политику спроводи на основу истих оних принципа које користи Ангела Меркел и коју у Њемачкој подржава мањина. "У Европи је на власти финансијска диктатура, коју не занима очај народа. На изборима, на којима се у свим државама у посљедње вријеме биљежи рекордно ниска излазност, бираче уцјењују незапосленошћу, проблемом са мигрантима, кризама итд. Управо одатле и потичу ове појаве као што је јачање ултрадесничара, национализам и нетолернација", истиче Филош.
С друге стране, Фредерик Сан Клер, политички аналитичар, писац и савјетник бившег министра спољних послова Француске сматра да Емануел Макрон за себе мисли да је прагматичар.
"Најприје зато мора да се понаша као политичар реалиста у оном сегменту који се тиче јавног мњења. Изјављујући да би Француска сад опет била против ЕУ, он је очигледно желио да покаже да је примио к знању да су Французи неповјерљиви према ЕУ и да он истовремено разумије осјећања Француза, али и да је свјесан да је неопходно урадити нешто у смислу европских реформи", каже Сан Клер.
На питање да ли се и чиме политички контексти Француске и велике Британије разликују, Сан Клер одговара: "Не знам шта је тачно Макрон имао у виду када је давао ту изјаву за британску телевизију. Па ипак, економске и политичке прилике се разликују. То што је Велика Британија острво, одиграло је велику улогу на то како је ова земља доносила и доноси одлуке у економској, политичкој и геополитичкој сфери. Осим тога, британски народи, говорећи ријечима Монтескјеа, разликују се од Француза по свом духу."
Извор: Спутњик